Шта су „црвене линије” Београда и Приштине

„Црвене линије” које се неће прелазити у преговорима са Косовом и Метохијом дуго су биле мантра коју је понављала претходна власт, па се сада подносе захтеви Уставном суду за утврђивање уставности уредаба које је донела влада на основу споразума постигнутих са Приштином.

Председник Скупштине Небојша Стефановић најавио je да ће нова државна платформа дајући смернице преговарачима такође имати „црвене линије”.

Од косовске председнице Атифете Јахјаге смо чули да и Косово има своје „црвене линије”, а тај термин, многи неће веровати, пре неколико месеци је употребио и француски амбасадор у Приштини Жан Франсоа Фиту, рекавши да „поштујући ’црвене линије’ можемо очекивати решење за север”.

„Европска унија, ми, морамо да се договоримо око ’црвених линија’, с обзиром на то да смо пријатељи Косова, али у исто време ми нисмо непријатељи Србије или обрнуто. Које су ’црвене линије’? Неће бити подела. Поштоваће се суверенитет Косова”, рекао је Фиту у интервјуу за приштински дневник „Епока е ре” и објаснио да те ’црвене линије’ омеђавају следеће поставке: спровођење Ахтисаријевог плана у свим тачкама и приближавање косовске владе и српских грађана на северу. Уколико све то учинимо, наћи ћемо пажљив избор за север”, рекао је амбасадор.

Што се тиче Београда још није готова платформа за Космет. Како „Политика” сазнаје још се „пеглају” односи у владајућој коалицији, односно усаглашава се заједнички наступ када су у питању могућа решења за покрајину.

Подсетимо да премијер Ивица Дачић дуго заступа став да је најбоље решење подела, док његов старији коалициони партнер, Српска напредна странка, барем јавно уопште не спомиње то решење.

Осим констатација да ће се поштовати Устав Србије и Резолуција 1244 СБ УН од функционера у власти званично није могао да се добије одговор да ли би негде могло да се попусти, односно шта су реалне „црвене линије”.

Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић не зна на шта би власт у преговорима могла да пристане,а на шта не. „Питање је како ће се Србија поставити према захтеву за чланство Косова у међународним организацијама и да ли је то ’црвена линија’ или не. Једно је што они седе на састанцима а друго је да ли су чланица организација и којих организација. Да ли постоји списак међунарoдних организација где могу да уђу са фуснотом и да ли постоји списак у које организације не могу да уђу ни са чим”, каже Тодорић и закључује да код нас, нажалост, такав списак не постоји.

На питање да ли је реално да је „црвена линија” укидање српских институција и судства на северу Косова, Тодорић каже да је појам реално врло дискутабилна категорија.

„Што се тиче једног дела Косова нама кажу да признамо реалност, а што се тиче севера, кажу нам да ту реалност мењамо. Када бисмо хтели да будемо цинични, могли бисмо да кажемо: Када признате реалност у БиХ, ми ћемо да признамо на Косову. Та мантра око позивања на реалност је интелектуално доста плитка, више је израз политике силе”, каже наш саговорник и упозорава да спољна политика мора бити компактна.

„Не можемо облачити сако ако ћемо доле да обучемошортс. Морамо да имамо политику која повезује регион, ЕУ и Косово. Значи, не можемо одвојено правити политике према тим питањима него морамо имати једну која је у корелацији и која је затворена за спољне притиске који могу да је моделирају”, закључио је Тодорић.

У то да њихове власти неће прећи своје „црвене линије” не верују много ни у Приштини. Албански политички аналитичари за „Политику” наводе да Јахјагина изјава служи „само као декор и пандан Београду”.

Неџмедин Спахију, политички аналитичар из Косовске Митровице, сматра да изјава косовске председнице нема никакву суштину. „Свима је јасно да те наводне црвене линије, које се месецима спомињу у Београду, а сада су заокружиле путању у Приштини, поставља искључиво Запад, а никако Приштина или Београд”, каже Спахију.

Фатмир Шехоли, политички аналитичар из Приштине, за „Политику” тврди да Јахјага нема кредибилитет у народу, а и Демократски савез Косова захтева њену оставку.

„Разговор који би се водио поводом питања севера, а у складу са Ахтисаријевим планом, могуће је да садржи неке ’црвене линије’. Северу би евентуално могло да се попусти када су у питању правосуђе и полиција. Али пре тога овде треба много тога да се догоди, а најреалније је да се формира коалиција између Тачија и његове Демократске партије Косова и Рамуша Харадинаја који је на челу Алијансе за будућност Косова”, сматра Шехоли.

Он додаје да уколико би Тачи и Харадинај формирали коалицију под притиском међународне заједнице морало би да дође до разговора са актуелним политичким представницима Срба „с обзиром на то да ни Приштина не може да бира с ким ће да разговара, нити то могу да чине Срби са севера”.

Б. Радомировић – Б. Митриновић