Закон за заштиту робота

У скорој будућности роботи ће нас оперисати и обављати свакојаке опасне послове. Човек ће се први пут сусрести с неживом интелигенцијом, отуда се наговешћује да ће они 2050. тражити своја права. Такав закон се већ припрема.
Први етички пропис (кодекс) којим ће се роботи штитити од злостављања људи, састављен у Јужној Кореји, требало да се примјењује већ ове године. Смислио га је петочлани тим у који су укључени и футуристи и писац научне фантастике. Наиме, за ову земљу је роботика покретач економије, а у истраживања робототехнологије улажу се милиони долара годишње.
"Влада ће саставити етичке назнаке у вези са улогом робота који ће, како очекујемо, у најскоријој будућности развити високу интелигенцију", открио је министар трговине, индустрије и енергетике и члан новога законодавног тима додавши: "Замислите да неко са андроидом поступа као с властитом супругом!"

У службеном извештају Министарства информисања и комуникација предвиђа се да ће роботи до 2018. уобичајено изводити хируршке захвате и да ће 2015–2020. свако јужнокорејско домаћинство имати, барем, једног робота.

И према прошлогодишњем истраживању које је подржала британска владе, за пет деценија роботи ће тражити једнака права као људи. На етичким правилима којима се описује однос према роботима већ ради Европска истраживачка мрежа за роботику. У 21. веку човек ће се први пут срести с неживом интелигенцијом – роботском, и овај догађај обиловаће етичким, друштвеним и економским изазовом, пише у етичким упутствима које је усвојила.

Претечу овога представљају чувени закони роботике које је још 1942. обелоданио у својој причи научник и писац научне фантастике Исак Асимов:

1. Робот не сме нашкодити људском бићу или својом пасивношћу допустити да се нашкоди човеку, осим кад је то у супротности с нултим законом.
2. Робот мора слушати људске наредбе, осим кад су оне у супротности с нултим или првим законом.
3. Робот треба да штити свој интегритет, осим кад је то у супротности с нултим, првим или другим законом.