Zakon za zaštitu robota

U skoroj budućnosti roboti će nas operisati i obavljati svakojake opasne poslove. Čovek će se prvi put susresti s neživom inteligencijom, otuda se nagovešćuje da će oni 2050. tražiti svoja prava. Takav zakon se već priprema.
Prvi etički propis (kodeks) kojim će se roboti štititi od zlostavljanja ljudi, sastavljen u Južnoj Koreji, trebalo da se primjenjuje već ove godine. Smislio ga je petočlani tim u koji su uključeni i futuristi i pisac naučne fantastike. Naime, za ovu zemlju je robotika pokretač ekonomije, a u istraživanja robototehnologije ulažu se milioni dolara godišnje.
"Vlada će sastaviti etičke naznake u vezi sa ulogom robota koji će, kako očekujemo, u najskorijoj budućnosti razviti visoku inteligenciju", otkrio je ministar trgovine, industrije i energetike i član novoga zakonodavnog tima dodavši: "Zamislite da neko sa androidom postupa kao s vlastitom suprugom!"

U službenom izveštaju Ministarstva informisanja i komunikacija predviđa se da će roboti do 2018. uobičajeno izvoditi hirurške zahvate i da će 2015–2020. svako južnokorejsko domaćinstvo imati, barem, jednog robota.

I prema prošlogodišnjem istraživanju koje je podržala britanska vlade, za pet decenija roboti će tražiti jednaka prava kao ljudi. Na etičkim pravilima kojima se opisuje odnos prema robotima već radi Evropska istraživačka mreža za robotiku. U 21. veku čovek će se prvi put sresti s neživom inteligencijom – robotskom, i ovaj događaj obilovaće etičkim, društvenim i ekonomskim izazovom, piše u etičkim uputstvima koje je usvojila.

Preteču ovoga predstavljaju čuveni zakoni robotike koje je još 1942. obelodanio u svojoj priči naučnik i pisac naučne fantastike Isak Asimov:

1. Robot ne sme naškoditi ljudskom biću ili svojom pasivnošću dopustiti da se naškodi čoveku, osim kad je to u suprotnosti s nultim zakonom.
2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim kad su one u suprotnosti s nultim ili prvim zakonom.
3. Robot treba da štiti svoj integritet, osim kad je to u suprotnosti s nultim, prvim ili drugim zakonom.