Обама – Ромни 0:1

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Мит Ромни је имао прилику да се „врати у игру” и искористио ју је, док је Барак Обама пропустио прилику да ривала нокаутира. У првој председничкој дебати, која је прексиноћ (у три после поноћи по нашем времену) одржана у главној дворани универзитета Денвер у Колораду, нешто мање од месец дана уочи избора (6. новембра), републикански кандидат је био изненађујуће доминантан, док је актуелни председник који тражи други мандат показао неочекивану дефанзивност и превише обзира према свом изазивачу.

Једноипосатна дебата, њихово прво директно сучељавање, коју су уживо преносиле све важније ТВ мреже, за тему је имала унутрашњу политику, а пре свега економију. Кандидати су имали прилику да изнесу аргументе и доказе зашто ће њихова политика побољшати живот средње класе, којој овде припадају сви који живе од своје плате, дакле већина Американаца.

Учинило су то међутим улазећи у детаље и бројеве у толикој мери да су тешко били разумљиви управо људима које је требало да убеде. „Дебата је личила на семинар који су држали један пословни консултант и један професор колеџа”, оценио је „Њујорк тајмс” америчку „дебатну ноћ”.

Амбијент у којем су се срела двојица кандидата за највиши положај у највећој светској сили био је одговарајући: позорница са црвеним подом и плавим зидовима (прва је боја Републиканске, а друга Демократске партије), две говорнице око три метра удаљене једна од друге , испред којих је био сто водитеља, ТВ ветерана Џима Лерера.

У првом реду, међу високим званицама пажњу камера највише су привлачиле прва дама Мишел Обама и кандидаткиња за њену наследницу Ен Ромни. За госпођу Обама вече је имало и посебну димензију, коју је већ на почетку своје уводне изјаве са говорнице објаснио њен супруг: дебата се одржавала на 20. годишњицу њиховог брака.

Ромни им је први (јавно) честитао, уз напомену да је „ово сигурно најромантичније место које су могли да изаберу” – да буду овде с њим.

Обојица су имала истоветан задатак: да бирачима, нарочито оним још неопредељеним, покажу и докажу чија ће политика у следеће четири године омогућити да се живи боље – и ко је уверљивији у ономе што обећава. Општи утисак је да је Ромни боље искористио пружену му шансу, да је био припремљенији, агресивнији и конкретнији у образлагању своје политике. Обама као да је имао трему, на моменте је одавао утисак неке мрзовоље и ни издалека није био убедљив и реторички виспрен као кад своје говоре чита са телепромтера које користи у готово свим званичним наступима.

Оно што је разочарало његове следбеника био је вишак увиђавности према противнику: заобишао је „сочне” теме, не поменувши ниједну од контроверзи које су пратиле досадашњу кампању Мита Ромнија и у анкетама бирачког расположења снижавале његов рејтинг: неке спорне детаље из његове пословне биографије, отпуштање радника у фирмама које је куповао да бих их, преуређене уз профит продавао, одбијање да обелодани вишегодишње пореске пријаве, његов гаф у разговору са богатим донаторима да су 47 одсто Американаца лезилебовићи који су зависни од државе...

Једно од објашњења које је одмах после дебате понуђено за ово јесте у чињеници да Обама убедљиво води у категорији „допадљивости” и да није желео да ризикује и у томе нешто поквари.

Кад је реч о главној теми, економији, супротстављена су два опречна програмска и идеолошка виђења. Обама је поновио стари аргумент да је, с обзиром на кризу коју је наследио од свог републиканског претходника Џорџа Буша, постигао доста, али да реално није могао да реши све проблеме, због чега тражи други мандат, како би завршио оно што је започео.

Ромни је на ово одговорио да је Обама имао прилику коју није искористио и да ће он Америку повести другачијим путем, који ће повратити њену величину.

Дебата је протекла и у идеолошком спорењу око улоге државе, односно федералне владе: по Обами, она је незаобилазан фактор који уређује тржиште, обезбеђује инфраструктуру, улаже у образовање и социјалну заштиту. По Ромнију, што је државе и регулативе у свим областима мање, то боље: приватни сектор је у сваком послу ефикаснији, а поготово у оном најважнијем, стварању нових радних места.

„Гувернер Ромни сматра да ће нам бити боље ако смањимо порезе богатима и укинемо регулативу. Значи ли то да ћемо имати двоструку дозу политике која је изазвала ову збрку, или ћемо да прихватимо нови економски патриотизам који каже да је Америци најбоље кад је најбоље средњој класи”, запитао се Обама.

„Председник се држи онога за шта се залагао и пре четири године: да је решење у већој влади, већој потрошњи, већим порезима, свеобухватнијом регулативом. То није право решење за Америку, ја ћу да обновим њену виталност која ће да је поново покрене”, узвратио је Ромни.

Оно што је примљено са изненађењем, па и дозом неверице, било је то што се Ромни одрекао неких делова програма који је заступао у досадашњем току кампање: смањивања пореза, тврдећи да то „није његов план”.

Део дебате био је посвећен и судбини „Обамакера”, реформе система здравствене заштите којој је Обама посветио више од годину дана мандата. Ромни је најавио да ће њено укидање бити његов приоритет, али се при том није одрекао сличне реформе коју је као гувернер спровео у Масачусетсу, а чији је модел прихватио и Обама. Буде ли изабран, он ће и тај сектор, два владина програма „Медикер” и „Медикејд”, да приватизује и извуче из надлежности федералне владе, препуштајући да се тиме бави свака од 50 држава уније.

Дебата је протекла без вербалних доскочица по којима се памте неки ранији дуели председничких кандидата. Према анкети коју је Си-Ен-Ен спровео међу гледаоцима одмах после окончања дуела, Ромни је победио са 67 према 25 и тиме је свакако подигао и свој општи рејтинг. Анкета коју је Си-Би-Ес спровео међу неопредељеним бирачима показала је резултат 46:22 такође за републиканца.

Да ли ће то битно променити изборни исход и поништити предност коју је све досад имао Обама? Према анализи коју је сачинио „Галуп”, дебате су такав учинак имале само два пута у последњих 50 година: то су били дуели Никсон–Кенеди 1965, и Буш – Ал Гор 2004.

Ромни јесте добио прву рунду, али им обојици предстоје још две: 16. октобра у држави Њујорк и 23. на Флориди, док ће њихови партнери, кандидати за потпредседнике, Џо Бајден и Пол Рајан, свој једини меч одржати 11. октобра у Кентакију.

Милан Мишић