Много проблема са нуклеаркама

Стрес-тестови спроведени над европским нуклеарним електранама, открили су на хиљаде проблема за чије решавање је потребно неколико милијарди долара нових инвестиција, показује објављениизвештај Европске уније. Европска комисија у свом извештају процењује да би се трошкови за унапређење безбедности у 134 реактора могли кретати „у распону од 10 до 25 милијарди евра” и жели да та побољшања буду спроведена и завршена до 2015. године, не захтевајући њихово затварање.

Препоруке из извештаја, који представља европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, биће предмет разматрања европских лидера на самиту 18. и 19. октобра. Препоруке су засноване на резултатима стрес-тестова који су покренути после прошлогодишње нуклеарне катастрофе у Фукушими.

Уз 111 европских реактора подигнутих у насељеним местима, где живи више од 100.000 људи у радијусу мањем од 30 километара, ЕУ мора научити лекције из Фукушиме, како би смањила ризик од нуклеарних инцидената у Европи, каже се у извештају. Деценијама после несреће у Чернобиљу нису још свуда примењена и спроведена тада договорена побољшања за више сигурности у нуклеаркама.

На изради извештаја од 25 страница учествовало је 14 земаља ЕУ, које имају нуклеарне електране, али и Литванија, Швајцарска, Украјина и Хрватска. Тестовима је симулирана безбедност у случају ризика од поплава, земљотреса и пада авиона, када су „уобичајене безбедносне функције” искључене.

Научни саветник др Илија Плећаш из Института „Винча” сматра да извештај није узнемирујући, јер све што се научи из туђих акцидената, представља низ мера које се предузимају како се инциденти не би јављали на другим местима.

– Извештај може изгледати бомбастично и побољшање безбедности европских нуклеарки јесте велики залогај за владе и операторе тих централа. Оптимистично за становништво јесте то, што су владе ЕУ свесне проблема и стављају их на висок ниво. Сада се и догађајима за које је мала вероватноћа да ће се догодити, приступа веома озбиљно, са највишег нивоа извршне власти – наглашава Плећаш.

Коментаришући предлог „Гринписа”, да је извештај ЕУ повод за затварање нуклеарки, он указује да чак ни затварање свих електрана у Европи, не би представљао решење проблема.

– Мислим да ће у ЕУ процењивати стање нуклеарки од случаја до случаја. Век трајања нуклеарки се мењао како се развијала технологија. У почетку је рок трајања био 20 година, потом је продужен на 40 – каже научник који се залаже за изградњу нуклеарки у Србији.

Народни посланик и председник партије Зелених Иван Карић очекује да ће извештај ЕУ бити још један разлог да Влада Србије не разматра предлог који је недавно изнео председник САНУ Никола Хајдин – да ће се 2015. године преиспитивати одлука о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана у нашој земљи.

– На моје посланичко питање да је је нови Закон о министарствима пут за изградњу нуклеарки у Србији, министарка енергетике Зорана Михајловић ми је изричито одговорила да није – каже Карић.

А. Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Да ли смо безбедни и без нуклеарке?

Да ли то што Србија нема нуклеарку значи и да смо безбедни од евентуалних атомских невоља у окружењу?

Доктор Плећаш подсећа да бугарска нуклеарка Козлодуј, као електрана чија је сигурност била најпроблематичнија, последњих 10 година ради на подизању својих сигурносних система. Али, стални ветрови који дувају са Карпата ка нама, чине Козлодуј већим безбедносним изазовом за Србију, од мађарске електране на Дунаву „Пакш”, која је узгред најближа Србији – на свега 118 километара од Бездана.

Од бугарског Козлодуја до Зајечара, на километражи је исписано – 140 километара. Дакле, нуклеарку немамо, али опасност је практично ту, иза ћошка…