Прво реконструкција Клиничког центра „Ниш”

 Министарство здравља ће покренути иницијативу да се старосна граница за жене које улазе у бесплатан поступак вантелесне оплодње, подигне али и да се капацитети у државним болницама значајно прошире. Ово је у разговору за „Политику” најавио професор др Владимир Ђукић, угледни хирург и државни секретар за здравство.

– Услови у болницама утичу на резултате програма вештачке оплодње. Планирамо да се у ГАК „Народни фронт” изгради пети спрат, а град Београд је показао жељу да помогне. Али, дужност нам је да помажемо и болесној деци. Зато смо успели да обезбедимо трајно финансирање за терапију деце оболеле од ретких болести, само још треба да се реши питање тендера – рекао је др Ђукић.

Са реконструкцијом четири клиничка центра касни се већ неколико година. Када ће почети радови?

Успели смо за ових месец и по дана да се померимо са мртве тачке, а министарка здравља донела је одлуку да се за реконструкцију центара промени Јединица за имлементацију пројеката и ангажују потпуно нови људи, а не они који су досад на томе радили. Садашњем директору је престала дужност, а смањен је и број запослених у Јединици за имлементацију пројекта. Ангажовали смо тим који ће анализирати уговоре и озбиљну кућу која се бави ревизијом пројекта, а саслушали смо и приговоре невладиних организација, који су пратили реконструкције болница у Србији и не желимо да негативна искуства из прошлости буду саставни део рада садашњег министарства. Многе ствари су урађене због нејасно протумачених међународних уговора. Да би потпуно био сагледан претходни период и обавезе које су проистекле из споразума Закона о ратификацији кредита између Србије и Европске инвестиционе банке, која је финансијер пројекта, обавили смо десетине разговара и са представницима претходне управе Јединице за имплементацију пројекта. Мало је средстава повучено из кредита. Постоји опасност да се обустави повлачење новца из кредита. За клиничке центре у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, највероватније ће до краја новембра бити готови тендери за обављање радова. Дефинитивна одлука је да се прво почне са реконструкцијом у Нишу и да се не чека да све буде спремно за преуређење других центара, јер би то само успоравало процес и довело до тога да се успори кредитни аранжман, што нам није циљ. Ми не одустајемо од реконструкције КЦС-а у Београду, јер он мора да се гради и заврши – нагласио је др Ђукић.

Да ли је област трансплантације у последње време запостављена?

Ускоро ћемо потписати предприступни уговор са међународном организацијом за координирање и размену органа за трансплантацију „Евротрансплантом”, очекујемо да то буде у јануару. Он подразумева склапање такозваног твининг програма са АКХ клиником у Бечу, чиме би било омогућено да хитни случајеви буду што пре стављени на листу и оперисани, а то значи и повољну цену интервенција за РФЗО.

Зашто се о трошку државе не раде трансплантације срца у иностранству, када се већ код нас не изводе од 1999. године?

О томе ћемо да размишљамо. То је потребно за шест пацијента годишње. По једном би било око 150.000 евра. Чињеница је да постоје паралелне комисије стручњака и код нас и у РФЗО и треба радити на њиховој хармонизацији. Не може министарство да буде одговорно за све, а да нема права да утиче на рад РФЗО. Кад би доктори помагали акцију „Продужи живот”, као што то раде новинари, где би смо били. Очекујем од средње генерације лекара да буду мотивисани и довољно амбициозни да направе искорак у каријери и да се баве тешком облашћу медицине – трансплантацијом. У овој области није било ниједне афере и проблема са наводном злоупотребом органа

Зашто се наши лекари не обучавају за операције трансплантација? Прича се да им се нуди одлазак у иностранство, али они то одбијају.

Професор Калангос би требало да дође у јануару и да помогне у сфери трансплантације органа. Али, мислим да ћемо морати да „идемо” на формирање Националног центра за трансплантацију и да ћемо бити принуђени да донесемо болне одлуке, што подразумева да оне болнице које нису показале организационе способности могу да буду искључене из система клиника за пресађивање органа. Није реално да се у наредних шест месеци очекују трансплантације срца у Србији, али се надам да ће моћи релативно брзо, чим оспособимо људе за то. Ако појединци не желе да раде, онда ћемо довести стручњаке из иностранства.

Када ће се код нас изводити трансплантација панкреаса?

Када је реч о трансплантацијама панкреаса или танког црева, чињеница је да смо далеко од тога. Планирано је издвајање средстава за формирање банке костију и јавне банке матичних ћелија.

Како ћете побољшати статус лекара и заштити их?

Претходна министарства нису дала свој очекивани допринос побољшавања кредибилитета здравствених радника, а то је обавеза садашње гарнитуре. Да бисмо вратили достојанство професији, тражили смо статус службених лица за оне медицинаре који раде у ургентним службама, као и повећање плата за оне који раде у јединицима са најтежим пацијентима у ургентним центрима.

Када ће специјалисти стићи на Клинику за кардиохирургију у Нишу?

Овај проблем би требало да буде решен за десетак дана. Имамо у плану да једног кардиохирурга из Београда пошаљемо да тамо борави годину дана док се центар не постави на ноге и обуче кадрови. Обезбедили смо и усавршавање за два лекара из Ниша у Америци, а план нам је и да оснујемо фонд за субспецијализације.

Како ћете се изборити са корупцијом у здравству?

Биће предузети кораци ка изједначавању приватне и државне праксе, у зависности од буџета, јер је то један од начина да се стане корупцији на пут. Тада ће и листе чекања бити елиминисане, а треба охрабрити и рад на јавно-приватном партнерству.

Да ли сте задовољни реализацијом програма капитације?

Реализација пројекта капитације, односно плаћање лекара по учинку, најбољи је пример како влада функционише, јер је битно да постоји добра комуникација између свих учесника. Држава је добила могућност да активира траншу од 100 милиона долара кредита Светске банке, јер је Министарство здравља започело пројекат капитације, и омогућило и друге пројекте ове земље.

Шта ће Министарству здравља још бити приоритет у наредном периоду?

Најважније је решавање проблема радиотерапије, јер хитно треба проширити капацитете. Још погубније сазнање је да, рецимо у Кладову имамо добру опрему и простор, а да немамо стручњаке. Циљ нам је и да се покрену трауматолошки центри на Коридору 10, а више ће се пажње посветити и медицинским сестрама, па ћемо једну од њих довести на високу функцију у Министарство здравља.