За лек против леукемије одлазе у Брчко

Ако у Републичком фонду здравственог осигурања (РФЗО) одрже обећање да ће лек „ланвис” ускоро ставити на Де листу и тиме обезбедити да га деца оболела од рака добијају и када наставе лечење код куће, породица Н. Љ. из Београда скинуће велику бригу с плећа. Ова породица, као и многе друге, бринула је како ће убудуће набављати лек који у Србији уопште није регистрован, а лекари га препоручују у терапији и после болничког лечења. Родитељи оболелих малишана сналазили су се на различите начине: у београдским апотекама овај лек се тешко налази, па је постала уобичајена пракса да га набављају у Брчком, где једна кутија кошта 75 евра, али ту треба урачунати, наравно и превоз од 2.000 динара.

Начелница Службе хематологије и онкологије у Универзитетској дечјој клиници у Београду професор др Драгана Јанић објаснила је за „Политику” да се лек „тиогванин” (заштићено име „ланвис”) употребљава код акутне леукемије.

–Овај лек није регистрован у нашој земљи, јер спада у релативно јефтине лекове и фирма која га производи није имала никакав интерес да га поново региструје у Србији, будући да је регистрација веома скуп процес. Неке лекове који нису регистровани, РФЗО је ставио на Де листу, што донекле олакшава њихову набавку, али тиогванин није на тој листи. Раније смо од надлежних у фонду тражили да се овај лек стави на листу и обезбеди за све којима је потребан, јер се већ деценијама употребљава у медицини, али се уз објашњење да не спада у есенцијалне лекове до сада није нашао на тој листи – каже професорка Јанић.

Проблема нема када се дете налази на болничком лечењу, каже наша саговорница, јер се тада даје замена за поменути медикамент. Тешкоће настају када лекари препоруче да дете овај лек пије и у кућним условима лечења још годину и по дана, када га родитељи набављају сами.

– По новим правилима ми смо у обавези да лек који препоручимо за лечење у кућним условима и обезбедимо, међутим, наша клиника има јако мало средстава из којих мора да купује различите лекове. За ове пацијенте ми већ купујемо најскупљу антигљивичну терапију и најскупље антибиотике који коштају по неколико хиљада евра за један дан терапије – наводи др Драгана Јанић.

Начелница хематологије у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, каже да је сигурно неким родитељима проблем и набавка лека, који кошта 2.000 динара, а не 75 евра. Она, међутим, тврди да ниједан лекар није родитеље слао у Босну по лек.

– Када нам родитељ каже да нема новца за лек, напишемо допис Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака (Нурдор) и замолимо их да се тој породици помогне. До сада нам је Нурдор увек изашао у сусрет. Ових дана ниједан пацијент нам се није обратио са таквим проблемом – објашњава наша саговорница.

Жана Королија, члан Управног одбора Нурдора, објаснила је да ово удружење не може да изађе у сусрет сваком ко се јави и замоли за новчану помоћ за куповину неког лека или чак за новац за превоз до центра, јер се не бави пружањем индивидуалне помоћи.

– Помогнемо кад год можемо, али наша средства су ипак ограничена. Ми се превасходно трудимо да решимо неке системске проблеме у овој специфичној области – питање рехабилитације, школовање малишана који се дуго лече по онколошким центрима и друге – каже Жана Королија.

Овај проблем, међутим, могао би ускоро бити решен. „Политика” је у РФЗО добила уверавања да би то могло да се догоди већ крајем овог месеца, бар када је реч о леку „ланвис”

– С обзиром на важност лека и мали број пацијената, којима је потребан није никакав проблем да се овај лек уврсти по захтеву струке на такозвану Де листу. Већ после прве ревизије листе лекова, која се планира за крај октобра, може се очекивати да ће и овај лек бити на листи лекова– изјавила је за „Политику” мр Весна Живковић, директорка Сектора за лекове у РФЗО.

Иначе, годишње се у четири болничка центра у Србији региструје 15 новооболелих малишана од акутне леукемије.