Поново далеко од Звезде

У оделу фудбалских критичара, посебно оних који су окренути ка игри Партизана, наћи ће се после прекјучерашњег пораза са Хајдуком, много оних који ће као стрелци означити Ђукића и његов тим као главну мету. Ти фудбалски критичари који се углавном појављују када екипи не иде добро изразиће се у највулгарнијој форми што значи у најнижем подношљивом фудбалском ставу.

Партизан се опасно мучио против Смедерева и Зете, да би неке ствари дошле на видело прекјуче. Хајдук је наплатио све дугове и још једном показао да је веома неугодан ривал "црно-белима". Мирослав Ђукић је многе изненадио својом изјавом да је веома задовољан игром својих изабраника без обзира на чињеницу што је Партизан остао кратких рукава против тима који је у суботу демонстрирао изванредну игру у нападу. Морао би Мирослав Ђукић да зна да када је његов тим домаћин да је тада потребно играти са двојицом нападача, а не са једним као што то обично Партизан игра у другом делу сезоне. Морао би такође млади фудбалски стручњак да има на уму да је Стеван Јоветић далеко опаснији када је пред голом противника него када је на половини терена. Једном речју он и борбени Жарко Лазетић морали би под хитно да замене места.

Очекивало се од Партизанових фудбалера да наставе ниску успеха, да одрже равнотежу – бодовну, са Црвеном звездом и да предстојећу паузу искористе за ново темпирање форме јер ће се у "трећем делу" шампионата водити још жешћа битка за првака.

Има у одбрани Мирослав Ђукић оштроумног Михајлова који, уме генијално да пошаље лопте које граде игру не само играчима средине терена, него и најистуренијим нападачима, има младе фудбалере пред којима је лепа фудбалска будућност, али шта то вреди када је Партизан готово сам себе победио у суботу.

Мирослав Ђукић нас још није уверио шта хоће. Ако су неки помислили да ће све ићи као од шале грдно су се преварили. Наилазио је и наилазиће Партизан у будућности на још веће препреке. Зато је добро да млади играчи који неоспорно имају велики таленат у предстојећој паузи због обавеза националног тима добро охладе главе, посебно Милан Смиљанић, који беспотребно улази "у ватру", и када је то најмање потребно, јер тиме ствара ружну слику о себи и свом клубу, иако је у дубини душе сасвим друга личност, па због тога ваља чекивати да ће клупски психолог у наредних десетак дана итекако имати пуно посла.