Неизвесније него у Београду

Од извештача "Спортског журнала"

Мелбурн, 19. марта – Спортски директор Ватерполо савеза Србије Ненад Манојловић је као селектор учествовао на два светска првенства и на оба освојио медаљу. У Фукуоки 2001, непосредно после европског злата у Будимпешти, стигао је до сребра, а две године касније, у Барселони, наша репрезентација је, после титуле европског првака у Крању, завршила на трећем месту. Уз то има и олимпијску бронзу из Сиднеја и сребро из Атине. "Очекујем узбудљив шампионат у Мелбурну. Сигурно је да ће утакмице бити много неизвесније него прошле године на Европском првенству у Београду. Многи су се појачали, тако да треба бити спреман за велика искушења", упозорава Манојловић.

Наша репрезентација је састављена од играча који четврти и пети пут играју на оваквом такмичењу и петорицом дебитаната. Колико ће добар да буде тај спој младости и искуства?

– Питање је да ли су то баш класични дебитанти. Тим је тако компонован да старији играчи дају ритам који млађи прихаватају. Видећемо сада колико млади могу да преузму одговорност, мада је приметно да могу много да пруже, – тврди Манојловић, који сматра да много зависи од утакмице с Италијом у четвртак. – Наш први циљ је прво место у групи, јер нам омогућава лакши пут до полуфинала. Добро је што смо одиграли онако нервозну, тешку утакмицу с Италијанима на турниру на Новом Зеланду. Они су све бољи и на то морамо да будемо спремни.

Биће то врло тежак меч. Мотивисаност наших играча није спорна. Лако подносе све проблеме. Искуство је адут Вујасиновића, Шапића и компаније.

– Они тачно знају колико и шта могу. Селектор Дејан Удовичић има с њима изузетно добру комуникацију. Приближних су година и можда лакше налазе заједничке језик. Не треба их оптерећивати причама о злату, – каже Манојловић. – Мислим да је то, с обзиром кроз шта су све прошли у каријери и шта су све постигли, непотребно и нереално. Нико више од њих не жели успех, сви хоће да наставе с освајањем медаља и треба их пустити на миру. Искуство је врло битан чинилац и знају да се носе са оптерећењима.

О највећим супарницима Манојловић има овакво мишљење:

– О Италијанима сам већ све рекао. Руси су тамо где су и били. Код Шпанаца доста зависи од форме и Переза, мада је и други центар Ваљес опасан. Мађаре нисмо гледали, али се зна да су јаки. Грци и Хрвати су вратили неколико старијих играча. То је врло осетљива ствар, видећемо колико ће постићи. Ми смо годинама плански освежавали екипу. На одвајање Црне Горе нисмо могли да утичемо, али смо се прилагодили. Верујем да ћемо и у Мелбурну да будемо успешни и обезбедимо визу за Олимпијске игре у Пекингу. Такав резултат би нам много значио.

--------------------------------------------------------------------------

И Фина памти прво злато "плавих"

Од извештача "Спортског журнала"
Мелбурн, 19. марта – Специјално издање Светске пливачке федерације (Фина) посвећено Светском првенству у Мелбурну бави се и историјом, занимљивостима с досадашњих такмичења од Београда 1973. до Монтреала 2005. Пливање је увек у првом плану и само је једном у сенци ватерпола. Са шампионата у Мадриду 1986. главна тема је чувени финале између Југославије и Италије:

"То је био историјски сусрет, изузетно узбудљив, спектакуларан и најдраматичнији икад одигран. Почео је 22. августа у 20,30 ч и требало је да се заврши око 22. Међутим, почео је касније, око 22 и завршио се после осам продужетака после поноћи".

Описују се драматични тренуци меча. Вођство Југославије с 9:7 захваљујући головима Васовића у првом продужетку, а онда је Кампања постигао два и изједначио. И тако даље до самог финиша када је Милановић голом у последњем секунду донео злато "плавима".

"Тачније остале су још три десетинке до краја утакмице", прецизира се у тексту.

Ево шта је Фина издвојила за незаборав са светских првенстава:

БЕОГРАД 1973: Стив Холенд, чудо од детета. Са 15 година је освојио злато на  1.500 и поставио светски рекорд.

КАЛИ 1975: Ширли Бабашоф победила чувену Корнелију Ендер на 200 слободно.

БЕРЛИН 1978: Амерички пливачи освојили 20 златних медаља и поставили девет светских рекорда.

ГВАЈАКИЛ 1982: Звездани дани Михаела Гроса (Западна Немачка) и Владимира Саљникова (СССР).

МАДРИД 1986:  Финале ватерполиста Југославија – Италија.

ПЕРТ 1991: Прва звезда био је Мађар Тамаш Дарњи, али је пажњу привукла дванаестогодишња кинеска скакачица Ву Минсија.

РИМ 1994: Кинеско чудо у женском пливању – 12 златних медаља и пет светских рекорда, а запамћена је и Немица Франциска Ван Алмзик, која је ушла у финале на 200 слободно захваљујући одустајању Дагмар Хазе и пливајући у осмој стази не само што је постала светска првакиња, него је оборила и светски рекорд.

ПЕРТ 1998 – Ниједан светски рекорд, Аустралијанац Мајкл Клим освојио седам медаља, а четири злата припала Американки Џени Томсон.

ФУКУОКА 2001 – Аустралијанац Јан Торп освојио шест златних медаља.

БАРСЕЛОНА 2003 – Американац Мајкл Фелпс пет златних медаља и исто толико светских рекорда.

МОНТРЕАЛ 2005 – На 100 бетерфлај Аустралијанац Јан Крокер се "осветио" Фелпсу за пораз у Атини на Олимпијским играма.