Стрес води до депресије и срчаних тегоба

Велики број људи када оде у ординацију лекара често добије одговор да му је одређено обољење изазвао стрес. Тек у том тренутку пацијенти почну да се присећају шта су све доживели у последње време и који би то догађај могао бити потенцијални „окидач” за развој неке болести.

Испитивања показују да хроничан стрес утиче на способност тела да регулише одговор на упале, односно хормон „кортизол”, што може довести до прогресије неке болести. То значи да имуне ћелије не реагују на одговарајући начин на регулацију овог хормона, што омогућава појаву упала од којих се могу развити многе болести. Према проценама Министарства здравља Велике Британије, у овој земљи годишње се изгуби 9,8 милиона радних дана због стреса, односно свако ко доживи стрес на послу у просеку изостане 22,6 радних дана годишње.

Како објашњава проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, многа истраживања су доказала да стрес утиче на развој бројних психичких и физичких болести. Зе за људе у богатим земљама највећи стрес изазива брига да не остану без посла, док код нас стрес изазива страх од губитка детета или супружника.

– Ми смо као као народ веома емотивни и код нас се деца не осамостаљују у 16. години као што је случај у иностранству. Овде је страх од губитка посла тек на другом, трећем месту. Симптоми стреса су нервоза, напетост, смањени „фитиљ” и нетрпељивост, нетолеранција и бурна реакција у свакој ситуацији... Најчешћа обољења до којих стрес може да доведе су депресија, као и болести срца и централног нервног система – истакао је др Миловановић.

Стручњаци објашњавају да постоје различите врсте стреса, као и да је мала количина стреса неопходна организму да би опстао. Оно што је данас највећи проблем, каже Јасмина Ковачев, енергетски психолог и уредница сајта www.tehnikaеmocionalneslobode.com, је стрес који људи доживљавају на емотивном и менталном нивоу. Стрес је, додаје она, наша емотивна реакција на одређене људе, ситуације и догађаје. На неке људе иста ситуација делује стресно, а на неке не, а одговор на то зашто је тако лежи у чињеници да смо сви ми имали различита искуства у прошлости.

– Они који су рецимо имали непријатно искуство са особом која их подсећа на њиховог шефа доживљаваће благ стрес или у најбољем случају неће моћи да буду опуштени у присуству руководиоца јер их он на подсвесном нивоу подсећа на нешто или неког из прошлости. Један амерички конзервативни центар за контролу болести и превенцију изнео је податак да је чак и 90 одсто посета лекарима због обољења која су настала под утицајем стреса. Иако је најједноставнији савет особи да треба да се склони од „стресора”, то није увек могуће. Поред тога, особа може наићи на нешто што ће је подсетити на оно што су раније доживели и емоције ће се поново јавити. Зато је најбоље на такозваном емотивно-енергетском и менталном нивоу уклонити поремећаје који постоје. То је могуће уз помоћ технике емоционалне слободе. Групни третман као начин регулације стреса уз проверену стручну помоћ је често најекономичнији и најбржи начин решавања оног што нас доводи до стреса – објаснила је Ковачев.

Иако је у данашње доба тешко избећи стресне ситуације, др Александар Миловановић сматра да је то могуће тако што људи треба да се потруде да се „издигну” изнад конфликтних ситуација и да се баве активностима које умирују. Ту спадају шетње поред воде јер утичу на позитивно расположење, дружење са блиским пријатељима и породицом, али и одласци на више краћих одмора годишње од по недељу дана.

----------------------------------------------

Несаница чешћа код жена

Многи људи због стреса имају проблема са несаницом. У истраживању здравља нације Института за јавно здравље „Батут” 2000. године, несаница је била међу најзаступљенијим здравственим проблемима. Од ње су патили 31 одсто жена и девет одсто мушкараца, а присутнија је код особа лошијег материјалног статуса. У 2006. је запажено благо смањење процента жена са несаницом (27 одсто), али и двоструки пораст мушке популације са овим проблемом (17 одсто) у односу на претходно испитивање.

У испитивању менталног здравља деце и омладине узраста од седам до 19 година установљено је да упоредо са узрастом расте и учесталост непријатних стања и осећања, укључујући и стање стреса и емоционалних проблема, који су били најизраженији у узрасту од 15 до 19 година. У 2006. години утврђен је нешто мањи број младих са овим проблемима (22 одсто) у односу на 2000. годину (25 одсто).

----------------------------------------------

Симптоми стреса:

нервоза

напетост

смањени „фитиљ” и нетрпељивост

нетолеранција

бурна реакција у свакој ситуацији

----------------------------------------------

Како избећи стресне ситуације:

„издићи” се изнад конфликтних ситуација

бављењем активностима које умирују

шетњом поред воде

дружењем са блиским пријатељима и породицом

одласцима на више краћих одмора годишње од по недељу дана