Опозвани Терминатор

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Године су видљиве, коса му је нешто ређа него некад, али је још има довољно за његову карактеристичну фризуру. Лице му је затегнуто, мада се подваљак ипак отео контроли.

Мало је необично видети га изблиза, у класичном оделу са розе краватом. Није ништа изгубио од корпуленције, али није тако висок како се то чини на филмском платну, чак је помало и здепаст. Контроверза о његовој правој висини: оној званичној од 188 сантиметара и оној процењеној, 178, још није разрешена.

Али да све не буде класично и формално и да није реч само о дојучерашњем гувернеру Калифорније и успешном бизнисмену, него и о некада највећем светском бодибилдеру и својевремено најскупљој филмској звезди Холивуда (20 милиона долара по улози), сведоче шарене чизме од крокодилске коже, и два прстена, један са великим црним каменом, а други са рељефом лобање.

Стил наглашава и велики, предимензионирани сат на руци – један од модела „панераи”, којих поседује неколико. Овај механички кошта око 30.000 долара.

Арнолд Шварценегер је у Вашингтону био гост на промоцији аутобиографске књиге познатог наслова: „Тотални опозив” (дели га са познатим филмом из 1990. где је главни лик), коју је приредио „Вашингтон пост”.

Занимљива исповест, резиме једног несвакидашњег живота (наслов у ствари може да се преведе и као „Тотално подсећање”), обимно је штиво од 656 страна, чији је издавач велика кућа „Сајмон и Шустер”. Ауторски предујам се не открива, али из неколико Шварценегерових интервјуа може да се докучи да је већи од пет милиона долара, колико му је раније нуђено у исту сврху, а што је тада је хладно одбијао.

С разлогом, уосталом. Човек који је 1968. у Америку имигрирао само са спортском торбом и готово без пребијене паре, данас је „тежак” између 400 и 800 милиона долара.

Између корица на којима је његов црно-бели портрет у крупном плану, налази се и 64 стране фотографија које илуструју једну изузетну каријеру, али и на овој промоцији неизбежно је било питање једне не баш безазлене флеке у Шварценегеровој (65) биографији, „личне грешке” како ју је назвао.

Чињенице да се спанђао са кућном помоћницом која му је 1998. родила сина – пет дана пре него што ће у породицу стићи његов четврти званични син, у браку са телевизијском водитељком Маријом Шрајвер, сестричином припадника најчувеније америчке политичке династије, Џона, Роберта и Едварда Кенедија.

Зашто је то уврстио у мемоаре? „У књизи је око 600 страна текста, од чега је само 10 о скандалу. Иако је то само нешто мање од два одсто, о томе ме питају у сваком интервјуу. То нисам могао да избегнем. Уосталом, не желим да свој живот представљам као нешто перфектно, да никад нисам погрешио, да сам увек побеђивао и слично. Свугде се праве грешке: у филмовима, у политици, то је део сваког живота.“

Превару је супрузи признао тек кад је окончао други гувернерски мандат, 2011, али зашто је кућна помоћница Милдред Буено у породици остала све док брука није пукла, па чак и доводила сина чија сличност са оцем законитој супрузи није могла да промакне? „Да, размишљао сам о томе”, кратко је одговорио, почешавши се по глави. „Сви смо ми накнадно паметнији. Са тим сам се носио онако како сам најбоље умео. Да ли је то било добро или лоше, сада је само теоретско питање, сувише је касно да се било шта исправи.“

„Мислим да сам о томе о књизи говорио искрено и свестан сам да је то болно за моју децу и моју супругу – да стално буду подсећани на то.

Али време лечи све.“

Кад је разговор прешао на друге теме, „Арни”, кога по филму прати и надимак „Терминатор” (док је био на власти био је и „Гувернатор”), дао је занимљив одговор на питање да ли је непоштено што му амерички устав, зато што је рођен у Аустрији, не дозвољава да покуша да оствари највећи циљ: да постане председник нације која га је усвојила? „Све што сам постигао, сваки појединачни успех, од освајања шампионата у бодибилдингу, силних филмова, чињенице да сам неко време био најплаћенији глумац света, то што сам постао гувернер Калифорније, мој диван брак, моја дивна породица, све то је било могуће због Америке. Зато сам ја последњи човек на свету који би могао да се жали због једне једине ствари коју не може да учини.” „Почети од ничега и бити примљен у овој земљи са раширеним рукама, добити толико шанси, то се може само овде, на највеличанственијем месту на свету. Зато је време да нечим узвратим.”

То „нешто” је и оснивање института са његовим именом при Универзитету Јужне Калифорније (што га је према неким медијским извештајима коштало 20 милиона долара). Институт ће да промовише „ствари до којих му је стало”: политичке реформе, климатске промене и заштиту природе.

У аутобиографији, написаној уз помоћ професионалног писца, себе дефинише овако: „Европљанин који је постао амерички лидер, републиканац који воли демократе, бизнисмен који живи од тога што је јунак акционих филмова, експерт за фитнес који воли цигаре, еколошки активиста који вози ’хамера’, суперуспешан човек који је многе дубоко разочарао.“ Логично је било да на промоцији објасни ове противречности. „Није мене лако дефинисати. Одрастао сам у Аустрији, па имам аустријски менталитет. Преваспитао сам се у Америци, па имам и амерички менталитет. На једном рамену ми зато седи аустријски Арнолд, а на другом амерички – и стално се препиру. Понекад је успешнији Аустријанац, а понекад Американац. А поврх тога, оженио сам се са женом из породице демократа. Све је у вези са мном веома компликовано.”

Или можда једноставно.

Терминатор је опозван, али није заборавио реченицу која га је прославила: „I’ll be back” – Вратићу се.