Туристички путоказ

Ко се нађе близу Зајечара, обавезно би требало да скрене пут Ромулијане: налазиште, које се налази на једанаестом километру пута ка Параћину, већ годину дана је у процедури као кандидат за упис на листу светске културне и природне баштине Унеска. Годишње га посети око 30 хиљада туриста што је ипак скроман учинак налазишта оваквог значаја и вредности које је први "наслутио" чувени Феликс Каниц: он је цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године уверавао да се ту налази "једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи".

После тога, више од века трајале су стручне расправе о томе шта су заправо те мистериозне грађевине, каква им је била сврха, ко је њихов творац и зашто су изграђене баш ту – у забити римске провинције Приобалске Дакије којој је тада припадао црноречки крај. До коначног решења те велике тајне дошло се мукотрпним археолошким истраживањима којима је више од двадесет година руководио академик Драгослав Срејовић.

Чувени научник борио се за смелу имагинацију да Гамзиград није логор већ – царска палата! И доказао: та грандиозна палата чија је изградња започела 305. или 306. године звала се Феликс Ромулијана; била је резиденција императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана (297–311), место у коме је он рођен, сахрањен и узнесен међу богове (подигао је у славу своје мајке Ромуле). Феликс Ромулијана захвата простор од 6,5 хектара, опасана је одбрамбеним системом од двадесет кула, унутар којих се налази царска палата са вестибилима, атријумима, термама, вишебојним подним мозаицима, мермерном оплатом и скулптурама и предметима од гранита розе боје и зеленог порфирита са Пелопонеза.

Изграђена је у средишту једног џиновског природног амфитеатра, у бајколиком амбијенту који је насељен још од праисторијских времена.

Неки драгоцени експонати археолошког локалитета налазе се и у Народном музеју у Зајечару. Бора Димитријевић, директор музеја, целокупне напоре последњих година је усмерио ка томе да Ромулијана постане културни приоритет града Зајечара, али и да стекне ширу афирмацију као део светског културног блага. Ромулијана једно време умало није постала змијарник и заборављено место. Сада је доведена вода, постављени тоалети, ограђен паркинг, асфалтиран прилазни пут, покошена трава па околина изгледа као Вимблдон, подигнута је бина за концерте...