Наше "Небо" над Европом

Да је традиционална музика сва актуелнија потврдили су Слободан Тркуља и група "Балканополис" коју су на недавно завршеној "Беовизији" са песмом "Небо" заузели друго место. Млади Новосађанин и његова група већ десет година стварају музику коју називају модерна традиција.

Слободан Тркуља је у свету нота скоро цео живот. Био је најмлађи члан ансамбла "Коло", а 1998. године уписао је Амстердамску џез академију на којој је тренутно на постдипломским студијама. Свира чак осам инструмената, а током каријере сарађивао је са многим домаћим и страним музичарима. У разговору за наш лист Тркуља открива зашто је одлучио да ове године учествује на "Беовизији".

– Велики део времена проводим у иностранству и схватам колико је важно на који начин неко представља једну земљу. Ове године Србија ће први пут самостално учествовати на "Песми Евровизије" и сматрао сам да би требало да се представимо нечим што је аутентично за овај простор. Тако сам решио да организаторима "Беовизије" понудим песму "Небо" која ће се наћи на новом албуму који снимам са групом "Балканополис".

Наш саговорник сматра да песма "Небо" у потпуности осликава музичку традицију Србије.

– "Небо" је обојено духовном и световном традицијом нашег народа. Искрен да будем, изненадио сам се када сам од неких људи чуо да смо добили око 45.000 гласова путем SMS-a иако нисмо имали велику рекламу. То је доказ да су људи препознали квалитет. Пре неколико дана звао ме је јапански продуцент Хидео Саито који жели да уради ремикс "Неба" за јапанско тржиште што ме веома радује.

Слободан Тркуља каже да је звук гајди био пресудан да почне да се бави традиционалном музиком.

– Ја сам одрастао на рокенролу, међутим, када сам први пут чуо гајде знао сам да ћу се целог живота бавити традиционалном музиком. Традиционал је звук који никад неће остарити и поседује вредност, јер је најкомплетнији. Музичари жаргонски кажу да је то пуна палета боја. Волео сам и дела Рахмањинова и словенску класичну музику, па ми је дуго била жеља да традицију спојим са симфонијом и на крају сам у томе и успео. А када се томе дода да свирам и са бендом који практично има поставу као поп састав, жанровска одредница нашег рада могла би да буде, како кажу Холанђани, поп-епик симфонија. Свему томе сам додао и византијско појање које сам, између осталог, открио слушајући појце из манастира Ковиљ.

Наш саговорник сматра да постоји разлика између модерне традиције и етномузике.

– Мене у иностранству знају као музичара који изводи модерну традицију, а не као човека који свира етно. Морам да напоменем да између те две врсте музике постоји битна разлика. Етнозвук је постао помодан и њега обично свирају музичари који се уопште не баве традиционалним звуком. Наравно, то понекад може да звучи изузетно добро, али и веома лоше. Модерна традиција је надградња звука који траје десетак и више векова. Тако људи на Западу управо дефинишу музику "Балканополиса". Ми смо први почели да се бавимо таквом врстом музике на овим просторима још 1997, тако да је ова година јубиларна за "Балканополис".

Осим рада са "Балканополисом" Тркуља ће наредних месеци свирати и са великим саставом "Европа".

– Наступаћу са оркестром "Европа" у коме ће свирати 40 музичара са целог континента који изводе традиционалну музику. Мени је припала част да представљам цео Балкан у пројекту који је организовао и осмислио шкотски композитор Џим Сатерленд. Први концерт имаћемо током априла у Њукаслу, а у плану је да буде одржано 30 концерата током лета.

Новосадски музичар каже да је пред "Балканополисом" изузетно активна година.