Компакт-диск не одлази у историју

Пре три деценије рођен је компакт-диск, а част да први албум у целости објави на новом формату имао је амерички кантаутор Били Џоел.Истог дана, почетком октобра 1982, промовисан је и први це-де плејер.

Це-де, као нови, тада напреднији формат од плоча и касета, био је заједнички пројекат „Филипса” и „Сонија”. Пре тога су ове компаније индивидуално радиле на новом чуду технике, развијајући постојећу технологију ласерског диска, а 1979. су удружиле снаге.

Нова технологија најпре је „испробана” на класици и први модерни, додуше тест диск био је онај на који је утиснута „Алпска симфонија” Јохана Штрауса 1980, а током „разраде” це-деа његов капацитет продужен је са 60 на 74 минута како би на тај носач звука стала Бетовенова „Девета симфонија”. Иако је први це-де направљен за серијску производњу био „The Visitor” групе АББА, Џоелов „52nd Street” га је „претекао” у објављивању. Више од три године требало је свету да се навикне на це-де, па је тако тек 1985. албум „Brothers in Arms” бенда „Дajeр стрејтс” продат у тиражу од више од милион копија. Томе је, вероватно, допринео и финансијски моменат, јер први плејер – „Сони ЦДП-101” коштао је 730, а диск 15 долара.

Иако је протеклих година музичка индустрија у великој мери прешла на нову, дигиталну платформу, це-деи даље живи. У првој половини 2012, чак 61одсто албума који су продати у САД били су на компакт-диску. И у Великој Британији то је водећи формат за конзумирање музике, а током 2011. на Острву је купљено 86 милиона дискова.

Драгољуб Илић, композитор и одговорни уредник ПГП-РТС-а и Музичке редакције РТС-а, сматра да је це-де постао „превазиђен” формат:

– Интерес за дисковима опада константно, јер интернет је учинио своје, да не помињем пиратерију. Тиражи дискова су све мањи, али и поред тога старија слушалачка популација жели да има у рукама нешто што је материјално и што сем аудио ужитка може да пружи неку информацију. Упркос све мањој популарности дискова, не бих са сигурношћу могао да кажем да је це-де пропао, јер ево винил се враћа– речи су Илића, који додаје да су се некада у ПГП-у милионски тиражи подразумевали, док је данас тираж од 10.000 појам успешности:

– Али, занимљиво је да, упркос кризи, врло добро иду комплети, попут луксузног издања „Рибље чорбе” од 12 албума, па „Бајаге” и „Кербера”, или троструког издања Бисере Велетанлић.

Маркетинг менаџер дискографског гиганта „Универзал мјузика” за Србију Илија Милошевић сматра да је компакт-диск и даље најпопуларнији звучни медиј:

– Иако се свет креће ка дигитализацији музике и тиражи дискова се јесу смањили, овај носач звука ће волети многе генерације и врло спороће одлазити из наше примене – каже Милошевић и додаје:

– Графикони у облику диска користе се као основни музички симбол на свим дигиталним платформама и обавезан су део њихових визуелних идентитета, а ди-џеј култура још увек негује култ „физичког додира са музиком” користећи дискове и виниле. Такође, це-де има и ту фетиш моћ, па га се прави колекционари никада неће одрећи. Це-де ће заувек бити уско везан за музику и сумњам да ће доживети судбину флопи-диска или вокмена од којих смо се баш ове године нажалост опростили.

--------------------------------------------------------------------

„Колдплеј” најпродаванији на це-деу

„Офишл чарт компани”, која у Великој Британији „мери” слушаност музике, објавила је листу извођача који су у протекле три деценије продали највише дискова и на првом месту је састав „Колдплеј” са 7,8 милиона продатих копија. „Колдплеј” су први захваљујући продаји албума „Parachutes”, „A Rush Of Blood To The Head” и „X&Y”, која су појединачно имали тираж од више од два милиона дискова. Међутим рекорд држи АББА, чији је диск „ABBA Gold” из 1992. најпродаванији свих времена, са тиражом од четири милиона копија.