Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто тражимо оцену уставности

Зашто тражимо оцену уставности

Подсетио бих да су још док је Закон о изменама и допунама закона о буџетском систему у фази предлога био на расправи у Народној скупштини, посланици из Демократске странке и других нама коалиционих партнера (СВМ, ЛСВ...), уложили амандмане на одредбу члана 3. став 2. тог предлога, сматрајући да та одредбаније сагласна са одредбом члана 184. став 4. Устава Републике Србије, јер сужава Уставом утврђену основицу за утврђивање обима буџета Аутономне Покрајине Војводине. Наравно, будући да је Демократска странка у скупштини мањина, уложени амандман није прихваћен, и због тога је Влада АП Војводине, користећи своје уставно право, након усвајања измена и допуна закона упутила Уставном суду Предлог за оцену уставности поменуте одредбе.

Збуњена свакодневним пре свега политичким изјавама функционера из републичке владе, верујем да се већина грађана пита – шта то сада хоће покрајинска влада? Зато је важно рећи да Влада АПВ ништа није урадила нити из хира, нити из ината. Урадила је то зато што је овом изменом на груб начин повређен Устав. Прво, ради истине, важно је знати како то сада гласи законска „основица на коју се рачуна обим буџета покрајине”. За то је најбоље ипак цитирати одредбу закона, а не говорити паушално, као што то на пример ради господин Влајко Сенић када каже: ,,Ми смо изменом закона утврдили да је основица за одређивање прихода и трансфера Војводини заправо порески приход буџета Републике Србије”. То није тачно, јер закон каже да се за основицу узимају, не порески приходи него „расходи који се финансирају из пореских прихода”, а то су две потпуно различите ствари.

Будући да се расходи више не везују за изворе из којих се финансирају, само министар финансија и њему блиски сарадници моћи ће да знају који део расхода ће се финансирати из пореских прихода. Чак и да је видљиво, у циљу смањења обима буџета АП Војводине, теоретски је могуће све пореске приходе усмерити на издатке, а расходе финансирати из непореских и других прихода и тиме основицу покрајинског буџета свести на нулу, а да утврђени обим буџета покрајине буде „у складу са законом”.

Објашњење да ће основица за буџет Војводине за 2013. годину бити 820милијарди динара је чудно будући да буџет Републике Србије за следећу годину, колико ја знам, још није ни у фази нацрта у Министарству финансија. Такође, ако је основица знатно већа од овогодишњих 750 милијарди динара, поставља се питање зашто приликом ребаланса буџета Републике Србије, будући да се, како у министарству кажу, повећала за 40 милијарди, нису ребалансом сразмерно повећани и приходи буџету покрајине за уставних седам одсто – или за 2,8 милијарди динаранего су остали на нивоу пре ребаланса? Упозоравам и на то да приликом израде нацрта ребаланса буџета, тако и измена и допуна Закона о буџетском систему, Покрајински секретаријат за финансије и Влада АП Војводине нису консултовани. Нашли смо нацрте окачене на сајту министарства.

За разлику од тумачења која ових дана стижу из министарства финансија, рекао бих да за покрајинску владу свих ових година није била нејасна основица него неповољна структура буџета АП Војводине, која је, као и сада, „кројена” на републичком нивоу. Зато упозоравам на чињеницу да република није донела Закон о финансирању АП Војводине, што јој је била законска обавеза, где би били утврђени јасни и стабилни извори финансирања буџета покрајине. Уместо тога, сваке године се у закону о буџету Републике Србије утврђује проценат учешћа покрајине у уступљеним приходима – порезу на зараде и порезу на добит, као и висина трансферних средства за финансирање републичких надлежности – зарада у образовању и ненаменски и наменски трансфери општинама, о којима покрајинска влада не одлучује. Баш због тешке финансијске ситуације у којој се земља протеклих година нашла, покрајинска администрација није покретала питање структуре буџета пред Уставним судом.

*Покрајински секретар за финансије AП Војводине

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.