Без подршке у два одељења

 Зашто су два најбројнија одељења Српске академије наука и уметности – за математику, физику и гео-науке и за медицинске науке – за избор у дописне чланове 2012. без своје подршке оставила највећи број такмаца?

Као „усамљени јахачи”, из оба ће се утркивати чак 18 научника! Мало више од трећине од укупно предложених за пријем у чланство.

У Одељењу за математику, физику и гео-науке то су: Стевица Ђуровић (физика), Раде Живаљевић (математика), Слободан Марковић (географија), Миодраг Петковић (математика), Љубомир Ћирић (математика), Миливој Белић (физика), Бранко Драговић (физика) и Драгомир Давидовић (физика).

А у Одељењу медицинских наука: Марко Бумбаширевић (микрохирургија), Петар Сеферовић (кардиологија), Лазар Давидовић (васкуларна хирургија), Милорад Митковић (хирургија), Милица Чоловић (хематологија), Бела Балинт (трансфузиологија), Зоран Кривокапић (хирургија), Зорана Васиљевић Покрајчић (кардиологија), Невенка Рончевић (педијатрија) и Љиљана Букарица Гојковић (фармакологија).

Шангај и цитати

На сличан начин одељенска сагласност за бирање у дописне чланове ускраћена је Сави Дамјанову (српска књижевност), Милану Брдару (социологија), Бојану Јовановићу (етнологија и антропологија), Милошу Немањићу (социологија), Радету Хајдину (грађевина), Ненаду Младеновићу (операциона истраживања), Милану Димкићу (грађевина), Сави Халугину (вајарство) и Кости Чавошког (правне науке) за редовног члана.

Ненад Младеновић је са скором 27/74 (или H/G), који исказује сразмеру између броја научних радова објављених у водећим међународним часописима и збира навођења (или цитирања), испред свих у својој истраживачкој области у нас.

Можда ће на питање с почетка неко од присутних на заседањима 11. октобра или 1. новембра затражити објашњење.

У светлу јавне расправе коју је још у јануару 1993. покренула „Политика”, биће занимљиво сазнати колико је ко од предложених, (не)подржаних и изабраних пута цитиран, што је – да подсетимо – био пресудан услов за уврставање Београдског универзитета међу 500 одабраних на чувеној Шангајској листи. Другим речима, колико је неко својим научним и уметничким делом допринео светском знању.

А зашто цитати?

Зато што се на основу збирног износа већ дуго у развијеним земљама одлучује који ће истраживачки програми добити новац прикупљен опорезивањем грађана, којом брзином ће научник напредовати на лествици звања (и почасти) и колико ће му пара бити уплаћено на лични рачун.

Нема разрешења

Упућенима у академичарска збивања, а пре свега часницима најугледније научне, културне и просветне установе у нашој земљи, јасно је да највише изгледа да буду изабрани имају, управо, појединци иза којих стоје гласачи матичних одељења. Са списка побројаних у овогодишњем надметању за звање дописног и сталног члана, може се видети да су: осморо предложиле институције изван САНУ, седморо три члана и троје ван одељења.

Према тумачењу једног од академика, који је замолио да му не помињемо име, поступак (институт)да троје часника потпише препоруку за будућег изабраника уведен је да би се избеглода потписник постане жртва зловоље или осујећивањау властитом одељењу или академији. Звучи чудновато, нарочито ако се има у виду да је у првој реченици члана 8 Статута САНУ (из јуна 2010), записано „делатност академије је јавна”.

Скупштина је највиши орган управљања, а сачињавају је сви редовни и дописни чланови – укупно 137, јер је у протекле три године 21 преминуо. Занимљиво је да у радни састав улази и Мирослав Симић (дописни члан Одељења медицинских наука), који је у још септембру 1995. поднео захтев да буде разрешен, као што је то својевремено учинио Богдан Богдановић (дописни члан Одељења ликовне и музичке уметности), који је умро 2010.

Председништво је највиши орган између два скупштинска заседања, који „управља целокупним радом”, а „извршава одлуке и закључке скупштине”. Чине га један редован члан (по правилу секретар одељења – укупно осам), председник, три потпредседника, генерални секретар и председник Огранка САНУ у Новом Саду.

Хоће ли се, после најновијег освежења, Српска академија наука и уметности подмладити, што се одавно обећава?

На просечан број година увелико утиче чињеница што је чланство у САНУ доживотно.