Асфалтом газе, али на папиру

Суботица – Са доласком лошег времена расте и незадовољство станара у улицама које немају асфалт или основну инфраструктуру, али у случају станара улице Ференца Ибоље, ситуација је компликованија. Стотинак домаћинстава у овој улици 12 година је уплаћивало самодопринос како би добили асфалт, у катастарским књигама пише да је улица тако и урађена, али они и даље ходају по прашини или кроз блато.

У неколико наврата покушали су градском руководству да скрену пажњу на своје проблеме, добивши обећања пре избора, али касније на њихов скуп нико није ни дошао. Прошле седмице у Месној заједници Мали Радановац окупили су се чекајући градоначелника Модеста Дулића и Јосипа Ковача Стрика, директора Дирекције за изградњу града, али се они нису појавили.– Пролетос смо разговарали са Ковач Стриком и он је рекао да је потребно 16 милиона динара за асфалтирање око 600 метара улице. Након тога из медија смо сазнали да је град конкурисао за 58 милиона за четири дугачке улице које захтевају хитно решење и да смо у приоритету. Од тада ништа нисмо чули – каже нам Арпад Лобода, председник Савета МЗ Мали Радановац.

Овај део града је урбан, и околне улице имају чврсту подлогу осим улице Ференца Ибоље која иначе има и комплетну инфраструктуру, гас, канализацију, водовод и кабловску мрежу. – Веома сам огорчен, окупили смо се у месној заједници, а нико није дошао да разговара са нама. Град се хвали да је у Дудовој шуми направио стазу за истрчавање паса, асфалтиране су суседне улице где је насељена само једна страна и то свега са три четири куће, а шта треба ми да урадимо да добијемо асфалт? Сви запослени у мојој породици 12 година су издвајали новац за то, и још увек га немамо. Чак сам и сам асфалтирао тротоар испред куће – незадовољан је Јосип Шереги.

И док се Шереги са овим проблемом носи већ 40 година, колико живи у наведеној улици, његов комшија који се представио само као Јарослав овамо се доселио пре две године. Од тада, аутомобил паркира подаље од куће, да би био сигуран да у свако доба може да изађе из улице.– Пошто смо 13 година били подстанари, доста смо уложили у уређење, у жељи да кућа изгледа како желимо. Сада је бавалит у собама пун прашине јер смо преко ноћи оставили отворен прозор до улице. Овде је лети неиздржива прашина, а зими јер готово непроходно – прича нам Јарослав.

Проблеми и незадовољство исти су у свакој кући, па је Ержебет Балатон Губичак формирала групу на друштвеној мрежи станара ове улице и ту поставља фотографије и видео-записе након сваке обилније кише. Како каже, нада се да ће то ипак покренути одговорне у граду да обезбеде новац за уређење улице. Истовремено, одговор чекају и станари Чордашког пута, којима је градоначелник Модест Дулић обећао да ће их посетити и да ће у новембру почети асфалтирање и ове чак 1.800 метара дуге улице. Прошле године из градског буџета уложено је 120 милиона динара за уређење градских улица, али то је очигледно недовољно с обзиром да је у Суботици и даље велики број насељених а неасфалтираних улица.