„Нобел” истраживачима матичних ћелија

Британски научник Џон Гурдон и његов јапански колега Шинија Јаманака добитници су овогодишње Нобелове награде за физиологију или медицину због рада на истраживању матичних ћелија, саопштено је јуче на Институту „Каролинска” у Стокхолму. Двојица научника ће равноправно поделити награду од осам милиона шведских круна, односно нешто мање од милион евра.

Званични сајт Нобелових награда објавио је да су Гурдон (79) и Јаманака (50) лауреати због „открића да зреле ћелије могу да буду репрограмиране тако да буду плурипотентне”.

Њихов рад је показао да стара зрела ћелија може да се врати у такозвано плурипотентно стање, односно да поново постане матична ћелија. Матичне ћелије су основне ћелије од којих настају различита ткива у људском организму.

„Њихово револуционарно откриће је сасвим променило начин на који посматрамо развој и специјализацију ћелија”, саопштио је Нобелов комитет, мислећи на чињеницу да се раније веровало да се стара специјализована ћелија (на пример еритроцит или леукоцит) не може вратити у ранији стадијум развитка (плурипотентна ћелија).

Сер Џон Гурдон, професор на Кембриџу, утврдио је још 1962. године, када је Јаманака рођен, да је специјализација ћелија (односно њихово формирање тачно одређеног ткива) повратан процес. Шинија Јаманака, професор Универзитета у Кјоту и сарадник на Институту „Гледстоун” у Сан Франциску, 2006. је дошао до истог закључка, доказујући да зреле ћелије могу да постану матичне ћелије. Он је први Јапанац који је од 1987. добио Нобелову награду за медицину или физиологију.

Због њиховог научног рада, објашњава Нобелов комитет, лекари данас знају да стара ћелија не мора заувек играти своју специјализовану улогу у организму. Повратком у раније стање, поново је способна да ствара различита ткива.

Ово откриће је „из корена променило наше разумевање тога како се ћелије и организам развијају”, саопштио је комитет, додајући да су двојица научника одшкринула врата савременој дијагностици и лечењу. Научници ће репрограмирањем створити одређено ткиво, на пример плућа, и онда га проучавати у лабораторијским условима са циљем да открију узрок болести. Највећи успех очекује се у третману Алцхајмерове и Паркинсонове болести и дијабетеса.

Секретар комитета Горан Хансон казао је да је ступио у контакт са добитницима непосредно пре него што је вест из Шведске обишла свет.

– Разговарао сам са обојицом лауреата преко телефона и подједнако су срећни и радују се доласку у Стокхолм – саопштио је Хансон.

----------------------------------------------

Позови добитника ради провере

Изјави Горана Хансона да се чуо са Британцем и Јапанцем придодата је посебна пажња, јер је он тиме потврдио да се ове године неће поновити прошлогодишња збрка настала непосредно после објављивања имена нобеловаца за медицину или физиологију. Комитет је 2011. саопштио да су лауреати тројица имунолога – Американац Брус Бојтлер, Жил Хофман из Луксембурга, као и Канађанин Ралф Стајнмен. Међутим, после неколико сати комитет и цео свет су сазнали да је Стајнмен преминуо. Јавност се питала шта ће бити даљи корак Института „Каролинска” пошто се ова награда не додељује постхумно. Чланови комитета су решили да не преиначе одлуку, јер у тренутку када су бирали канадског научника нису били свесни да он више није међу живима.