Оболели од леукемије одбијају да приме „анзовип”

Син Дејана Шестића, који од своје 16. године болује од хроничне гранулоцитне леукемије и пије лек „гливек”, два месеца не узима терапију, јер је овај оригинални лек замењен генеричким леком „анзовипом”(„иматиниб” – генеричко име), који стиже из домаће компаније „Актавис”.

– За „гливек” смо тачно знали како се понаша у организму, како се узима…Одједном неко га административном одлуком склања и намеће нам други лек за који ни доктори не знају да ми кажу како реагује и да ли га је неко у Европи већ пио. Не кажем да је „анзовип” лош, али ко то зна – каже за „Политику” Шестић, који није усамљен у намери да одбије примену генеричког, први пут у Србији регистрованог лека „анзовипа”

Председник Удружења оболелих од хроничне мијелоидне леукемије (ЦМЛ) Миша Чугуровић каже како „позивају све пацијенте да лек узимају, јер је бољи било какав лек него никакав”.

– Ми смо незадовољни леком, јер се о њему ништа не зна и од надлежних тражимо одговор на питање ко ће сносити одговорност у случају да код оболелих дође до погоршања болести. Са оригиналним леком се знају тачно процене колико пацијената не реагује на лек, док за лек „анзовип” не постоје никакви подаци – каже Чугуровић.

Директорка Агенције за лекове и медицинска средства мр Татјана Шипетић за „Политику”, међутим, каже како је лек прошао цео поступак регистрације.

– Реч је о генеричком леку, а постоји законом дефинисана процедура на основу које се за такав лек издаје дозвола за стављање у промет. Прошао је процену у АЛИМС, као и Комисију за стављање лека у промет, чиме ми кажемо да је лек квалитетан, ефикасан и безбедан. Ми иза тога стојимо – изјавила је директорка АЛИМС-а.

Шипетићева додаје и да у случају регистрације „анзовипа” није реч ни о каквом изузетку, јер се сви генерички лекови региструју на исти начин.

Доцент др Андрија Богдановић, председник српске групе за поменуту врсту леукемије и хематолог на Клиници за хематологију КЦС, на великим је мукама ових дана када га пацијенти засипају питањима о новорегистрованом леку.

– Као лекар немам основа да сумњам у лек који је одобрила Агенција за лекове. Немамо ништа против генеричких лекова, иза њих стоји наша Агенција за лекове и не могу да негирам њихов став, али као лекар могу да имам своје извесне резерве. Не постоји ниједан објављени рад о леку који се зове „анзовип”, чак ни у Индији,где се већ неколико година примењује генерички „иматиниб”. Пацијенти неће радоовај лек, јер га нико у Европи, осим у Србији не користи. Ми ћемо наравно пацијентима дати онај лек који је РФЗО купио. Свим пацијентима сам рекао да је било који „иматиниб” бољи него бити без терапије. Са друге стране, пратићемо интензивно болеснике да би на време уочили знаке лошег одговора или лошег подношења, уколико буду постојали. Иначе, од јуна у неколико наврата није било ни оригиналног „гливека” ни замене – рекао је јуче за наш лист др Богдановић.

Директорка за корпоративне комуникације компаније „Актавис” Маја Гедошев јуче је поручила да „не треба уливати страх и неизвесност код пацијената”.

– Наш лек „анзовип” је по дејству и саставу идентичан оригиналном леку „гливеку”. Ми смо први лансирали генеричку копију овог лека и то је успех. Пацијенти пију лек од августа и нико се није јавио да изнесе сумње у квалитет лека. Прошао је све процедуре и контроле, а производи се у фабрици која има сертификат– објаснила је Маја Гедошев.

Домаћа копија кошта 427 евра, док је цена оригинала око 2.000 евра за месечну терапију.

Најчешћа питања су ко и где производи овај лек?

– Нико у Србији не производи активну супстанцу, али „Актавис” је домаћи произвођач и лек стиже из фабрике у Лесковцу. Он се овде пакује и припрема за излазак на тржиште. Производи се у једној од 17 фабрика које имамо широм света – одговорила је Гедошева.

Директорка за корпоративне комуникације „Актависа” казала је и да „разумеју страх пацијената, јер је реч о озбиљној болести за коју је потребан адекватан лек”.

– Да наш лек није адекватан, не би прошао све процедуре и био регистрован. Сумње су неосноване. Као компаније веома смо изненађени да је нешто што је требало да буде позитивна прича за цео наш здравствени систем, изврнуто сумњама – казала је је Маја Гедошев.