ЛИЦЕМЕРИ ОКО НАС

Ако одете на мрежну страницу америчке амбасаде наћи ћете вест, за 29. мај, под следећим насловом: "Министарство пољопривреде САД организује Конференцију о ХАЦЦП на фармама свиња". Почетак те вести, која се односи на неки семинар који ће се одржати у Србији, гласи (према званичном преводу):
 "Модерна производња свиња представља баланс између обезбеђивања добробити животиња, свођења болести животиња на минимум и оптималних резултата. Обучени менаџери, људи који се брину о животињама, као и професионални ветеринари, обавезни су да одржавају овај баланс."

Садржај саме вести, која је цела у наведеном тону, мање је занимљив од њеног језика. Ту се, као што се види из наведеног одломка, говори о бризи за "добробит" и за "здравље" животиња. "Добробит" и "здравље" свиња спомињу се још неколико пута до краја текста. Али, сви знамо да се те животиње не узгајају због њихове "добробити". Оне се узгајају да би се убиле и појеле.

Таква изразита брига о "добробити" и "здрављу" некога кога намеравате да убијете звучи, несумњиво, лицемерно. Али, то лицемерје није одлика само неке амбасаде или администрације. Лицемерје је постало кодекс понашања у савременом свету. То је кодекс свих моћника, оних који су уздигнути над осталима и који, у ароганцији и самољубљу, чак и не примећују колики несклад постоји између њихових речи и онога што раде.

Свако од нас има свој списак омиљених лицемера који га увесељавају или растужују (зависно од расположења). Код мене на списку се налазе, најпре, они који ватрено заговарају "брзу и потпуну" приватизацију свега и свачега и обећавају хиљадугодишње краљевство благостања само ако се радници коначно суоче са правилима "сурове али ефикасне тржишне утакмице". И све би то било у реду да иза имена тих пророка неолиберализма по правилу не стоји: "професор" (или "професорка") – па онда следи име неког државног факултета! Јесте ли приметили да се сви ти профети приватизације и тржишта налазе искључиво у државној служби? И то управо на факултетима и институтима – дакле, на местима на којима вам је посао практично загарантован од запошљавања па до пензије!

Баш ти који по медијима ватреним прућем шибају раднике зато што се ови "грчевито држе за државна јасла" и "одбијају да прихвате модерно, тржишно пословање у коме се посао губи и добија, губи и добија...", е баш ти, након своје тираде, лепо оду на сигурна и ушушкана радна места, оду код мајчице државе, где никада неће срести газду, где их нико неће преместити или отпустити, и где ће у миру и спокоју дочекати пензију. Баш ти што по медијима исмевају "стару самоуправљачку свест" наших радника, баш ти што ће сваку синдикалну молбу, па макар и најпонизнију, одмах прокоментарисати речима – "није им ово самоуправљање!", е баш ти ће после тога отићи на своје државне факултете и на своје државне институте, сести у неко веће или комисију, и с поносом учествовати у ономе што ће звати "партиципација у одлучивању" и "аутономија универзитета и научних института".

Да наведем и један пример из политике. Да ли сте приметили ко је данас најгрлатији заговорник лустрације? Ко захтева да се одмах и безусловно ускрате сва политичка права онима за које се утврди да су у Милошевићевом режиму кршили грађанска права? Нису ли то управо они који су и сами били прави шампиони у кршењу људских права?! Они који су, под видом истраге за убиство премијера, ухапсили више од десет хиљада људи! Они који су ухапшенима укинули право да имају адвоката и да се појаве пред судом – ствар несхватљива још од 13. века и "Велике повеље о слободама"! Они који су ванредно стање увели као ратно, и тиме директно прекршили и Устав и законе! Е, управо ти са "гвозденим метлама" и причом како је "нажалост, мало затвора по Србији" и како "Србији под хитно треба један савремени затвор од две хиљаде места", е, управо ти су сада најосетљивији на кршења људских права, управо ти се најстрашније згражају над сваким чиновником за кога се испоставило да је радио за тај одвратни "недемократски и антиевропски Милошевићев режим".

Опасно је пуштати лицемере да настављају са својим причама. Не само да постоји опасност да ћете се постепено навићи на хипокризију. Постоји опасност и да више нећете правити разлику између лицемерја и стварности. А онда ћете стварно на крају поверовати, као оне сироте свиње, да су касапи ту само због вашег "здравља" и због ваше "добробити".

Политички аналитичар