Ко ће наследити Ширака

На списку званичних кандидата за председничке изборе заказане за 22. април, који је објавио Уставни савет Француске, налази се 12 кандидата, четири мање него 2002. када их је било 16. Троје међу њима су, према истраживањима јавног мнења, фаворити: десничар Никола Саркози, социјалисткиња Сеголен Роајал и центриста Франсоа Бајру.

Саркози је, према истраживању које је ових дана објавио "Паризијен", и даље први са 27 одсто гласова, док је Роајалова, недавно изједначена са Бајруом, опет у предности (26 одсто) у односу на "трећег човека" (21 одсто). Друго истраживање, које је прекјуче објавио "Фигаро", сугерише већу Саркозијеву предност (31 одсто) у односу на Роајалову која је у овом случају са 24 одсто гласова у мањој предности у односу на Бајруа (22 одсто).

Поучени искуством из 2002. године, неки фаворитом сматрају и Жан-Мари ле Пена, екстремног десничара који је сакупио потребне потписе два дана пре истека рока, иако он са 14 одсто гласова ("Паризијен"), односно 12 одсто ("Фигаро") знатно заостаје иза прва три фаворита. Ипак, неки политички аналитичари прогнозирају да ће многи од оних који су 2002. из протеста гласали за Ле Пена, овог пута одабрати "позитивнију варијанту".

Сви остали кандидати су у прилично једнакој позицији по већини истраживања, са један до два одсто гласова, али је занимљиво да међу њима има чак троје троцкиста – ветеранка Арлет Лагијер, млади поштар Оливје Базансно и Жерар Шиварди, градоначелник места Мелак. Прво двоје освојиће по два одсто гласова, а Шиварди, мање познат и антиевропски оријентисани левичар, само 0,5 одсто, колико и готово анонимни кандидат Фредерик Ниу, челник партије "Лов, риболов, природа, традиција" (ЦПНТ).

Чак ни кандидаткиња некада моћне Комунистичке партије Француске, Мари-Жорж Бифе, неће освојити више од два одсто гласова, предвиђају истраживања.

Ни други екстремни десничар Филип де Вилије, иако није имао проблема са сакупљањем потписа, неће освојити више од 1,5 одсто гласова, док ће за представницу Зелених, Доминик Вуане, гласати само један одсто Француза, показују истраживања. Два одсто Француза гласаће за антиглобалисту Жозеа Бовеа, земљорадника, познатог по разним испадима којима демонстрира своју борбу против американизације Француске и чији је улазак на листу званичних кандидата био под знаком питања до самог краја.

У традицији Француске је да у првом кругу да шансу свим политичким и грађанским опцијама, потврђује Оливје Диамел, политички аналитичар, који сматра куриозитетом то што осамнаест година после пада Берлинског зида у трци за председничке изборе у Француској учествују представници пет екстремно левичарских партија, од чега су три троцкистичке.

Већина политичких аналитичара потврђује да ће овог пута гласови бити усмерени у три очекивана правца из којих пљуште и главна обећања. Док Саркози предлаже формирање министарства за имиграцију, али и цитира Мартина Лутера Кинга, америчког борца за црначка права, како би ублажио свој имиџ, Бајру најављује стварање министарства за социјална питања, а Сеголен Роајал – шесту републику.