Гужва око гувернера

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. марта – У чланку који разматра узроке тешког сукоба између премијера Јанше и председника државе Дрновшека по питању именовања новог гувернера Банке Словенија, "Фајненшел тајмс" упозорава да би "словеначки понос могао да постане – највећа срамота". Лист подсећа на словеначко ликовање приликом успешног преласка на европску валуту – евро, 1. јануара ове године, када је као "отац словеначког евра" слављен тадашњи гувернер Митја Гаспари, који се у том циљу бринуо за стабилан толар и пазио на инфлацију.

Гаспарију 31. марта истиче шестогодишњи мандат, па се уз Дрновшеков благослов јануара кандидовао поново, али су га партије из владајуће коалиције минирале оптужбама да је у Европску централну банку (ЕЦБ) уочи преласка државе на евро послао поверљиве информације о стварном стању односно пројекцијама јавног дуга за 2007/08. Дакле, тајне државне податке који нипошто нису смели да падну у руке партнерима из ЕУ, јер су могли да угрозе не само словеначку "операцију евро" већ и опстанак Јаншине владе.

У обарање Гаспарија кренуо је министар финансија Андреј Бајук, који би да на то место инсталира особу чија је политичка лична карта ближа десници него левици. Гаспари је узалуд, пошто је афера процурела у јавност (заједно са инкриминисаним документима), доказивао да је невин. Овдашњи медији су открили да је Бајуково "дубоко грло" у Банци Словенија била нека службеница, као и да се радило о интерном, радном материјалу, а не супертајним папирима припремљеним за поткопавање Јаншине владе.

Узалуд је Гаспарију прискочио у помоћ и председник Европске централне банке (ЕЦБ) Жан-Клод Трише, који је уз дозу подсмеха саопштио да спорне документе, пре него што је постојање истих обелоданио министар Бајук – није ни видео. "Тврдим да ЕЦБ-у није био послат никакав документ који би обарао (Јаншину) владу. Напротив, сви документи доказују да је Банка Словенија одиграла позитивну улогу у напорима државе да испуни критеријуме конвергенције из Мастрихта", изјавио је Трише, називајући Гаспарија "одличним гувернером".

Али, комплимент није играо улогу у домаћим политичким размирицама.

Гаспарију је најављено "скидање" с гувернерске позиције, уз подсећање да је био вицегувернер Народне банке Југославије уочи распада некадашње СФРЈ, па као припадник бивше "црвене номенклатуре" не ужива поверење шефа владе Јанше и његових партнера. После фијаска са Гаспаријем, Дрновшек је лансирао новог човека – дугогодишњег Гаспаријевог заменика Андреја Ранта. Ни он, међутим, није био по укусу премијера па се Словенија нашла у вакууму – без гувернера на челу централне банке, а Дрновшек је, увређен, запретио "институционалном кризом" и одбио да предложи трећег кандидата.

Неименовање новог гувернера је тачка коју "Фајненшел тајмс" оцењује полазном за словеначку бруку, која клизи ка све већој срамоти јер несугласице око имена будућег гувернера Банке Словенија имају за последицу да Словенија нема представника у европском монетарном систему. То за почетак значи да ће Словенији бити ускраћено одлучивање о каматама најављено за 12. април.

А колико је био јак интерес Словеније да буде прва међу 12 нових чланица ЕУ која уводи евро доказују – школски уџбеници. Чак и пре него што је добила зелено светло Брисела, држава је лане унапред аминовала промену наставних планова тако што је "сахранила" актуелни толар и у уџбеницима "Природе" штампала лекције у којима је као национални новац наведен – евро. Исту ревизију су, открива "Политика", далеко пре почетка школске 2006/07 доживеле и вежбанке из математике из којих су избачени задаци изражени у толарима и замењени оним у – еврима и центима. Јасно је какав би дебакл био, не само политички већ и национални, да је "пројекат евро" због открића фризираних података – одложен или пропао.