Камерон прети Бриселу ветом

Уочи самита лидера ЕУ 18–19. октобра, Европска комисија и водеће чланице „двадесетседморкце” оштро се разилазе око висине и профила буџета којим треба да располаже њихова заједничка каса у периоду 2014–2020. године.

„Велика Британија ће блокирати следећи буџет ЕУ уколико се буде косио са интересима Уједињеног Краљевства”, запретио је прошлог викенда британски премијер Дејвид Камерон. „Државе чланице ЕУ треба прво да осмисле ефикасну контролу трошковника Брисела, а тек затим договоре суму којом би ’централа ЕУ’ требало да располаже 2014–2020. године.”

Званични Лондон за сада је усамљен у убеђењу да ће Европи за неко време бити неопходна два буџета: један за еврозону, „зато што ће они тамо морати још више да се испомажу”, и други, како каже Камерон, „можда шири буџет за све остале”. Он је упозорио да су „времена неизвесна” и да би буџете, након 2020. године, требало пројектовати на краћи период од пет година, уместо на седам као што је сада случај.

„Лондон је већ показао да зна да каже ’не’ без обзира на притиске осталих у ЕУ, и то ће свакако бити у стању да понови ако затреба”, упозорио је Камерон, потврђујући могућност новог раскола унутар ЕУ.

Пред лидерима ЕУ ове јесени је серија самита на којима би – сходно њиховом јунском договору – требало да размотре даљи темпо интеграција те заједнице. Задужен да изради смернице неопходних и пожељних економских, банкарских, фискалних и политичких реформи, председник Европског савета Херман ван Ромпај ових дана је објавио свој предлог акционог плана европских интеграција. Засебан парламент еврозоне и централизовани буџет, чија улога и функција тек треба да буду дефинисани, само су неки од Ван Ромпајевих предлога.

Амбициозни план темељних реформи ЕУ и еврозоне биће пред лидерима „двадесетседморке” изнет фазно. У октобру (18–19) разматраће Ван Ромпајеве предлоге измена функционисања бриселске фамилије који не захтевају измене повеља ЕУ. На новембарском самиту усвајаће се буџет ЕУ. У децембру на дневном реду самита су они предлози реформи ЕУ који, по садашњем устројству, захтевају измене оснивачких уговора и референдуме.

У међувремену, дебата о висини (и пореклу) прилога заједничкој каси ЕУ 2014–2020. године добија на жестини, преносе агенције. Европска комисија прижељкује буџет од 1.033 милијарде евра.

Аустрија, Чешка, Финска, Немачка, Холандија, Шведска и Велика Британија сматрају да је то превише и предлажу да се сума снизи за најмање 100 милијарди евра. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је одлучан да би такво смањење следећег буџета угрозило зацртане пројекте развоја инфраструктуре, дигиталне технологије и енергетских коридора.

„Нове идеје наилазе на потешкоће у Европи. Многе чланице лако пристају на пројекте од којих виде корист на сопственом терену, али одбијају да издвоје новац за послове с оне стране својих граница”, нагласио је Барозо. „За Европу је изузетно значајно да постане енергетски независна и утицајна у свету. Неопходна нам је европска димензија гледања на ствари.”