Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неизвесна завршница

Неизвесна завршница
Мит Ромни и Барак Обама (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Завршни месец америчке предизборне кампање почео је са више неизвесности него сви претходни. Ако се донедавно чинило да је Обамина победа над републиканским изазивачем Митом Ромнијем готова ствар, сада је једино сигурно – да ништа није сигурно.

Преокрет је донела прошлонедељна прва директна ТВ дебата два кандидата у којој се Ромни неочекивано уздигао, а Обама необјашњиво пао. То је, после серије гафова, довољно осоколило како републиканца, тако и његову базу, тако да су у предизборни финиш кренули са новом енергијом и знатно већим самопоуздањем.

Обамин штаб је, као и широка јавност, затечен лошим наступом председника. Оправдање је донекле у чињеници да изазивачи у првој дебати традиционално боље пролазе: увек је лакше нападати него бранити се. Сем тога, предстоје још две рунде: следећа је већ 16. октобра.

У међувремену ће дуел имати потпредседник Џо Бајден и Ромнијев кандидат за то место сенатор Пол Рајан. И у овом случају улог је велики: Рајанова победа би оснажила уверење да је Обама у дефанзиви и Ромнију пружила нове аргументе за његову главну поруку: да ће, после лоше четири године у Белој кући Обамин други мандат бити катастрофа за Америку, да ће средњој класи повећати порезе, ослабити војску и драстично повећати буџетски дефицит.

Ромни је јуче, у говору пред униформисаним питомцима Војне академије Вирџиније, отворио и нови фронт против свог ривала: спољну политику. Иако се досад сматрало да му је то слабија страна, лопту су му набацили догађаји на Блиском истоку у последњем месецу: убиство америчког амбасадора, растући утицај исламиста у Египту, Тунису и Либији, као и повећање хаоса у грађанском рату у Сирији.

Обамине реакције у тим кризама Ромни је описао као пасивне, споре и неодлучне.

Председников штаб је дебакл у првој дебати компензовао са две у међувремену пристигле добре вести: у септембру се на рачун кампање слио рекордни 181 милион долара, чиме се, са укупно 950 милиона, стигло надомак планиране своте од милијарду долара намењених освајању другог мандата.

Септембарске прилив су прилози чак 1,8 милиона малих донатора – у просеку по 53 долара – а први пут је новац за реизбор Обаме дало 567.000 људи. Ромнијев штаб није обелоданио стање на рачуну његове кампање, мада ће по закону то морати да учини до 20. октобра.

Ако се саберу новац који је приспео на рачуне изборних штабова и онај који је на располагању такозваним суперполитичким комитетима, који формално нису повезани са кандидатима, али за телевизијску пропаганду троше без ограничења, салдо је да је ово најскупља изборна кампања у америчкој историји.

Друга добра вест за Обаму била је пад стопе незапослености у септембру, која је сада најнижа откако је постао председник: са 8,1 пала је на 7,8 одсто. Иако је Ромнијев штаб ово прогласио безначајним, ипак је оставило утисак.

Финиш кампање показује да је Америка оштро подељена око оцена своје блиске прошлости и визије непосредне будућности. Најновија истраживања бирачког расположења показују да су Обама и Ромни практично изједначени: просек свих сондирања показује малу али, с обзиром на статистичку грешку од три одсто, занемарљиву предност председника над изазивачем. Тренутни скор је 48,2 према 47,3.

Обама и даље води у већини од осам кључних држава које неки кандидат мора да освоји да би добио неопходан број од 270 делегатских („електорских”) гласова. У најважнијој, Охају, његова предност је 49:46. Тренутна пројекција електора је 251 према 181 у његову корист.

На референтној кладионици, већина и даље, у односу 66,5 према 33,6, улаже на Обаму.

Оно што се овде од кандидата очекује у преостале четири и по недеље, јесте да појасне своје планове за решавање главног проблема земље: летаргичне економије и великог буџетског дефицита (већ четири године узастопно преко хиљаду милијарди долара), као и драматичног пораста државног дуга, који је номинално 70 одсто бруто националног производа, а кад се узме у обзир и интерна задуженост, прелази сто одсто.

Ромни, који Обаму напада углавном због онога што је резултат политике председника Џорџа Буша, изнео је досад веома мало детаља о томе како ће он да реши нагомилане проблеме.

Обама је пак био неубедљив како у предочавању учинка првог мандата, тако и у визији другог. И један и други сада не могу више да одуговлаче: ако су им конкретни планови били муниција коју су чували за финални окршај, већ идућих дана ће морати да је користе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.