Велики дерби Русије и Америке

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 20. марта – Какав је домет оштре критике коју је јуче, поводом извештаја шефа Унмика о Космету, на седници Савета безбедности УН и после ње изрекао руски амбасадор Виталиј Чуркин – питање је "од милион долара" које се данас поставља међу дипломатама у Њујорку, поготову међу званичницима САД. Није ли Чуркин осуђујући Јоахима Рикера за пристрасност и заговарање независности покрајине Србије под међународном управом, посредно "ударио пацке" и Вашингтону – главна је, рекло би се, међу овдашњим недоумицама.

У првим реаговањима се не испољавају изненађење и срџба, па ни препознавање себе као једне од мета Чуркинових "жаока". Амбасадор САД при УН је, како се сазнаје, на састанку СБ изнео тезе супротне ставовима руског колеге, али без отворене жеље за конфронтацијом. Поновио је подршку Ахтисарију а Рикеров извештај оценио као "избалансиран".

Жестина није јуче исказана ни у Стејт департменту. Упитан на конференцији за новинаре шта мисли о Чуркиновом наступу, портпарол Шон Мекормак није желео да се упушта у прогнозе да ли ће Москва ставити вето на евентуалну нову резолуцију о статусу Космета, поновивши прогнозу лансирану прошлог петка да предстоји још низ разговора о "косовском питању". "Спремни смо да се консултујемо с руском владом као и другим заинтересованим странама", рекао је Мекормак. Разлике с Москвом објаснио је "природом мултилатералне дипломатије" али је и сугерисао да "међународни систем треба да доведе до краја питање Косова" које је "тешко, сложено и емотивно питање народа у југоисточној Европи".

Ново је то што је Мекормак рекао да је том питању посвећен и лично председник (Џорџ Буш). Раније је као главне непосредне актере помињао функционере министарства, касније и шефовицу дипломатије Кондолизу Рајс, да би сада ствар "догурала" и до шефа Беле куће.

Да ли би Буш могао да направи заокрет сличан ономе кад је препоручио позив Србији у Партнерство за мир, без дотадашњег условљавања комплетирањем сарадње с Хашким трибуналом? Таквог наговештаја нема, а у окружењу председника САД су учестале сугестије да треба да "преиспита" – тачније, да затегне – односе с Русијом, којој се замерају "енергетске уцене и слабљење демократије", упркос "његовој личној блискости с руским председником Владимиром Путином".

Став Москве око Космета, који је изнео Чуркин, доживљава се овде, чини се, као потврда да је отворен нови полигон премеравања односа између две силе. Америка и Русија су, наиме, заједно укључене у решавање низа "глобалних изазова". У њима се као партнери испољавају најизразитије на фронту против тероризма и у спречавању ширења оружја за масовно уништавање", док је сарадња прожета ривалством око Ирана, Северне Кореје, Блиског истока…

Разлике око Космета делују стога као део новог глобалног "великог дербија" у коме америчко-руски односи улазе у нову још неиспробану фазу после распада СССР. У првој се Русија, како се овде тврди, понашала прилично скрушено као губитник хладног рата, док сада испољава тежњу да се поново афирмише као велика сила, која "мора да се пита" кад се траже решења за поједина међународна жаришта.

Америка, опет, настоји да после Ирака учврсти пољуљани престиж и видно појачава мултилатералну дипломатију, сугеришући да јој више није до једностраног деловања.

Из такве потребе произлази, можда, и доза уздржаности поводом неслагања с Москвом око Космета. Рачуна се, уједно, да ће се ипак с њом постићи некаква погодба, мада за тако нешто засад нема уверљивих знакова.

Компромиса између Москве и Вашингтона, као ни између Београда и Приштине, око Космета, засад, нема. То потврђује и Чуркинова напомена да решење тамо треба да буде "прихватљиво мултиетничкој заједници" што директно противречи досад често истицаном ставу Америке да исход мора да буде по "вољи народа на Косову", то јест – албанске већине.

Најпредвидљивије је да предстоји интензивирање дијалога измећу две силе. О низу "тешких питања" у која се све чешће убраја и Космет, који је до недавно овде категорисан као "најлакше решив недовршени посао".