Немачка за "брзу одлуку"

Специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација Марти Ахтисари предлаже у свом коначном извештају да Косово буде независно. Ову информацију пренео је јуче париски "Монд", чији је извештач из седишта УН у Њујорку видео документ у којем Ахтисари објашњава да је "независност под међународним надзором једино могуће решење".
Француски лист наводи и да ће предлог бившег финског председника бити предат чланицама Савета безбедности 26. марта и да у њему пише да "одржавање међународне администрације (на Косову) више није одрживо", као и да "реинтеграција у Србију није могућа опција". Међу детаљима које објављује "Монд" је и тај да ће Косово и Метохија, како предвиђа Ахтисари, "само у почетном периоду" бити под надзором међународних цивилних представника, пре свега из Европске уније, као и да ће бити присутне војне снаге НАТО-а.

То је написао Марти Ахтисари у свом предлогу за статус, једном од два документа која је уручио генералном секретару УН Бан Ки Муну и о којима би требало да расправља Савет безбедности. "Монд" тврди да ће Финац почетком априла своје ставове бранити на седници тог 15-чланог тела Уједињених нација.

Против Ахтисаријевог плана жестоко је иступила Русија, а њен амбасадор при УН Виталиј Чуркин изјавио је да Москва "не може да се сложи" са усвајањем резолуције која би била копија тог плана. Чуркин, који је у понедељак оштро критиковао шефа Унмика Јоахима Рикера, каже да није јасно како ће се понашати остале чланице Савета безбедности УН. "Мислим да не треба искључити да ће се неке од њих потрудити да воде то питање ка брзом усвајању резолуције, која би копирала Ахтисаријев план. Очигледно, Русија ће иступити против тога", истакао је руски дипломата у интервјуу за телевизијски канал "Вести-24" и агенцију РИА Новости у Њујорку.

Према Чуркиновим речима, о статусу Косова неће се само разговарати у Савету безбедности УН, него и на "високом политичком нивоу".

Међународна заједница, истакао је он, мора да реагује на ситуацију око покрајине, подржавајући наставак преговора између представника покрајинског и руководства Србије. "Међународна заједница треба да се огласи, а ако се огласи Савет безбедности, то треба да буде у корист наставка преговора, а не у корист одобрења Ахтисаријевог плана, који у актуелном тренутку не задовољава ниједну од страна и захтева додатну разраду и разматрање", нагласио је Чуркин.

На другој страни, међу земље које траже да се нова резолуција што пре нађе на дневном реду Савета безбедности отворено се сврстала Немачка. Њен министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер изјавио је у Вашингтону, после састанка тројке ЕУ (Штајнмајер, Хавијер Солана и Бенита Фереро-Валднер) са Кондолизом Рајс да се Берлин залаже за брзо решење.

"Косово је било високо на дневном реду наших разговора, а поглед је усмерен ка Савету безбедности. Он ће имати задатак да размотри предлоге господина Ахтисарија. Као члан Контакт групе, ми имамо интерес на Балкану и желимо да допринесемо његовој већој стабилности и миру. Мислим да то захтева брзу одлуку о будућем статусу Косова", изјавио је Штајнмајер.

Представници немачке владе раније су изјавили да желе да питање статуса Косова и Метохије буде решено до краја јуна, када истиче шестомесечни немачки мандат на челу ЕУ. За успех америчке иницијативе за независност Косова неопходна је подршка Брисела, који без резолуције Савета безбедности неће упутити своју мисију у Приштину да наследи Унмик. Зато америчка дипломатија покушава да за независност приволи пре свега оне чланице Европске уније које су и несталне чланице Савета безбедности. А то су Словачка, Белгија и Италија. Управо због тога је специјални амерички изасланик Френк Визнер недавно боравио у Словачкој и Белгији, земљама које нису потпуно убеђене да је амерички сценарио идеалан, поготово што обе могу да се суоче са захтевима сопствених етничких група да добију независност, по узору на евентуални косовски преседан. После састанка у Братислави пре месец дана, саопштено је да су се министар спољних послова Јан Кубиш и Визнер сложили о "значају заједничке позиције ЕУ и НАТО", што би могло да значи да би Словачка пристала на независност, ако је подржи већина чланица ЕУ. Ипак, Кубиш је претходно био на удару готово свих парламентарних странака и председника Словачке Ивана Гашпаровича кад се заложио за независност Косова.

Прошлонедељну посету Бриселу Френк Визнер искористио је не само за убеђивање чланова белгијског Сената, већ и Русије. НАТО нема ни војнике ни политичку вољу да се суочи са евентуалном реакцијом Албанаца ако не добију независност, рекао је изасланик Кондолизе Рајс и упозорио да ће, у случају руског одбијања, "Косово горети, а жртве бити Срби". Овакву поруку не би упутио да је уверен да ће Русија на крају прихватити независност покрајине, у шта су донедавно веровали у Стејт департменту.

-----------------------------------------------------------

Ограничен капацитет

Иако тврди да је независност "једина реална опција", Ахтисари у свом извештају чије делове преноси "Монд" признаје да је капацитет Косова да заштити права мањина, да развија демократију, ојача економију и омогући помирење "ограничен". Зато је, објашњава, нарочито важан међународни надзор за заштиту мањина, посебно "косовских Срба који и даље живе у тешким условима". Изасланик генералног секретара УН затим наводи да ће и поред ангажовања међународне заједнице, заштита мањинских заједница највише зависити од власти Косова и да је због тога важно да на томе заједно раде све заједнице, укључујући и Србе.