Говор тела и одела

Годишњицом смрти Слободана Милошевића, односно четвртом годишњицом убиства Зорана Ђинђића, у ударним терминима РТС-а бавиле су се и ауторке емисија "Упитник" и "Кључ". На страну питање како се у тим емисијама разговарало о дометима и последицама Милошевићеве владавине, односно о односу Зорана Ђинђића према Косову, али и у једном и другом случају уочљива је била, најблаже речено, несразмера у визуелном изгледу њихових ауторки, Оливере Јовићевић и Наташе Миљковић, и саговорника у студију који су били одевени како и приличи појављивању на јавном сервису и поводима за гостовање на њему.
Није ово први пут да се ове, али и друге водитељке облаче, за разлику од својих гостију, као да су кренуле у летњу башту или на вечерњу забаву, нити је РТС једина медијска кућа у којој се о визуелном изгледу запослених не води баш превише рачуна. На телевизији Пинк, с којом РТС води битку кад је реч о броју гледалаца, иду и корак даље, па гледаоци често нису сигурни да ли је то што гледају забавна емисија или директан пренос ревија секси модних новитета.

Да ли и за телевизијске куће треба да важе нека основа правила облачења, обавезна, иначе, у многим нашим установама, фирмама, парламенту?

– Нас су на студијама учили да новинар који претендује на рад у озбиљним секторима треба саговорницима да улива поверење и својим понашањем и изгледом. Део тог бонтона нестао је у претходним годинама: у новинарство је ушло много лаика, људи без икаквог формалног образовања, што се види и по њиховом начину рада и по изгледу, а посебан проблем је телевизија са најездом водитеља и водитељки. Оно што им недостаје, поред познавања правила професије (владање материјом, цивилизовано опхођење према саговорницима, књижевни језик), јесте и култура одевања. Стога телевизије, а посебно се то односи на јавни сервис, имају обавезу да воде рачуна о изгледу тих људи. Није добро да се њима препушта избор гардеробе, јер аудиторијум негативно реагује на водитељке које личе на естрадне звезде, њима се недовољно верује, посебно када се баве озбиљним садржајима – каже др Неда Тодоровић, професор новинарства на Факултету политичких наука у Београду.

Подилажење лошем укусу

Стилиста Ашок Мурти каже да је изглед особа које се појављују на екрану заправо само појавни облик начина на који поједина ТВ станица види себе и како перципира очекивања дела гледалишта којем се обраћа.

– Подилажење лошем укусу и борба за гледаоце свим средствима депримирајућа је у сваком погледу. Граница између пријатног за око и дегутантног више не постоји, и у том смислу не бих издвајао ниједну ТВ станицу, ни у позитивном, ни у негативном смислу – каже Мурти.

Професорка комуникологије, др Зорица Томић скреће пажњу и на чињеницу да кодекс облачења представља и један од облика комуницирања, па се, откад је света и века, пристојан свет облачи сходно приликама и не иде на свадбу и сахрану у истој одећи. Указује и на пример страних телевизија, где, нарочито у политичко-информативним емисијама, новинари и водитељи носе искључиво сако или блејзер, панталоне или сукњу пристојне дужине, а тачно се зна и каква фризура, шминка и накит долазе у обзир.

– Кодекс облачења је цивилизацијски стандард, а што је код нас у том смислу све наопако можемо да захвалимо 15-годишњој владавини турбофолк иконографије, за коју је било нормално да мушкарци у ТВ студио долазе у бермудама и папучама за плажу, док су жене наступале малтене неглижиране, утркујући се која ће више да покаже. Тако се сфера јавности идентификовала са ексцесом, неукусом, баналношћу и вулгаризацијом, од моде до комуникативних стандарда. С друге стране, медији, телевизијски превасходно, уместо да се баве информативним садржајима, постали су нека врста електронског корза у процесу естрадизације стварности – каже др Томић.

Упркос таквом наслеђу, већина електронских медија, укључујући и већи део запослених на РТС-у, придржава се каквих-таквих правила о облачењу и понашању пред камерама. О визуелном изгледу запослених води се рачуна на ТВ Б 92 (где је за изглед презентера, како за вести, тако и за остале програме, задужен стилиста, награђивани креатор млађе генерације Борис Николић), ТВ Студију Б, тим путем иде и ТВ Авала, као и Фокс телевизија где је кодекс облачења обавезан за све запослене.

– Ни наше камермане не можете видети без одела у јавним институцијама.

Костим одвлачи пажњу

Пословна мода се мења, али извесна правила која се дефинишу кроз пословни бонтон одевања остају заувек. Није ту у питању класични конзерватизам, већ поштовање наше публике, теме која се обрађује и, наравно, гостију – каже Јасмина Милошевић, менаџер за људске ресурсе ТВ Фокс.

– Изглед ТВ лица морао би да буде у функцији типа програма који носе. Зна се шта је информативни, а шта шоу програм. Код нас је заборављено правило да они који се баве озбиљним информативним програмом треба да буду слушани, а не гледани, то јест да њихов изглед треба само да да кредибилитет изговореном – каже Мурти.

Ако се, с једне стране, има у виду разумљива жеља сваке згодне и младе жене, па и оне којој је радно место пред камерама, да у свакој прилици изгледа лепо и пожељно, а, с друге, потреба да се поштују кодекси облачења и понашања на најгледанијим ТВ станицама, где је решење којим ће сви бити задовољни?

Уз примедбу да је погрешно мишљење да dress code убија индивидуалност, Неда Тодоровић каже да као гледалац не верује водитељки у хаљини на бретеле која не носи чарапе, а претендује да води емисију озбиљног садржаја, јер "њен костим одвлачи пажњу од материје, она није посредник између саговорника и гледаоца, она скреће пажњу на себе, а то је непримерено, непрофесионално и неукусно".

Зорица Томић додаје да би јавни медијски сервис морао да буде перјаница у постављању стандарда пристојног, ненаметљивог и софицистираног понашања и начина опхођења, а не да буде вашар кроз који промичу случајни туристи на медијском небу Србије. Јавни сервис мора да делегира најбоље кадрове и узоре модела за све остале медије.