Чика Брана лети из Соколског дома

Заклео се Бранислав Јовановић и пред Богом и пред братовљевим гробом, да ће обновити зграду Соколског дома у Обреновцу. Завет је испунио и сада може да се врати у Канаду, своју другу кућу. Додуше, не враћа се добровољно и са песмом, неће га испратити локалне власти. Осамдесеттрогодишњак одлази разочаран. Соколи Обреновца су тражили своје и на крају приче, добиће своје. Закључком Другог основног суда у Београду, судска јединица у Обреновцу, сутра у 10 часова, уз присуство судског извршитеља, општинско јавно предузеће „Пословни простор” улази у посед зграде Соколског дома, док ће чика Брана одлетети напоље.

Није било тако када су му локалне власти Обреновца, 2002. године, предавалекључеве руине. Испред готово срушене зграде биле су истакнуте државне заставе, приређен је, тако се каже, пригодан културно-уметнички програм, тапшали су чика Брану по рамену, било је загрљаја и пољубаца…И свештеници су освештали дом и благословили почетак радова.

Прича је типична српска и говори о повратнику из Канаде, који је напустио Србију 1945. године и после много година се вратио у родни Обреновац да учини нешто за отаџбину. Дочекују га раширених руку, стиче много пријатеља и саветника, а када потроши последњи долар, напуштају га готово сви и он одлази тамо, где је први пут побегао.   

– Имао сам 16. година, када сам 1945. године напустио сам, самцијат Србију и потуцао се три године по Аустрији и Немачкој. У Канаду одлазим 1948. године. Смештају ме у логор у Квибеку, где крчим шуму, а потом ме шаљу на фарму крава у Отаву – прича Бранислав Јовановић. Остало му је још 48 часова живота у Соколском дому. Ваљда зато жури да исприча и ово: скрасио се у Хамилтону, држава Онтарио. Оженио је Миру, која је у Канаду стигла из рудника у Белгији. Постао је члан наше цркве и члан црквеног хора, добио две ћерке и сина. Био је то леп живот у Канади. Онда је одлучио да се врати у Обреновац.  

– Нисам познавао никога, када сам стигао 1998. године. Заборавио сам какав је Обреновац, али не и Соколски дом. Када сам први пут ушао унутра, биле су то рушевине, разлупани плафон и зидови, ту су се окупљали наркомани.Када сам добио пасош, 2000. године, обновио сам Соколско друштво. Поднео сам тадашњем председнику општине молбу за обнову Соколског дома. Две године нисам добијао одговор. Решим онда да штрајкујем глађу, 2002. године.

Обреновчани се окупили око њега, питају се, шта се ово догађа кад чика Брана штрајкује. У року од две недеље, добио је дозволу за рад. Почиње да гради са уштеђевином из туђине.  

– Мислио сам да обнављам зграду, а из општине ми дају папире да потпишем како је то – пословни простор општине – каже председник Соколског друштва, поред кога је остало мало пријатеља. Један од њих, Момчило Срећковић Моци, почасни грађанин Обреновца и једини власник сеоских новина у Србији, каже да је чика Брана, једноставно – испао наиван.

– Ем обнавља зграду, ем плаћа кирију општинарима. Где то има? Он није познавао људе и законе, улетео је у замку, а шта је заправо урадио? Направио је здање којим може да се поноси Обреновац – прича Моци. 

Свечана сала заиста подсећа на краљевски салон. У дворишту нема више траве високе до крова, сељаци са пијаце не користе дом као тоалет, наркомани не праве ноћне журке. Соколски дом постаје место за окупљање младих. Спортски клубови одржавају тренинге, деца из вртића приређују школске представе…  

Али, неплаћене кирије се нагомилавају и суд је неумољив.

– Нико ми из општине у почетку није тражио новац од закупа, све док нисам све реновирао. Толико се сада нагомилало да сада и немам одакле да дам. Све сам уложио у обнову Дома – прича повратник из Канаде,који сада једва чека да се врати. У Канаду, разуме се.

Колико је пара из свог џепа дао чика Брана? То зна само Бог. Чика Брана не жели да велика зграда, понос Обреновца, у којој се сада венчавају младенци, остане његова, већ државна.

– Шта ће мени та зграда? Шта се ово дешава, људи моји – опет се ишчуђава старац.

Дао је своје паре, обновио Соколски дом, и сада ће, очерупан, одлетети из Србије. И, све по закону.

--------------------------------------------------------------------

Јовановић признао да дугује пословном простору

Директор ЈП „Пословни простор” Обреновца Драган Миланковић каже за „Политику” да је Бранислав Јовановић својим признањем потврдио да Соколски дом дугује „Пословном простору” велику суму новца по основу неплаћеног закупа, на основу кога је суд донео пресуду у корист тог јавног предузећа.

– Јовановић ту пресуду није оспоравао,она је постала правоснажна. Он јесте председник удружења, али није власник зграде Дома културе „Соколски дом”. Замислите да председник неког удружења које је закупило просторије у београдској хали „Пионир”, мисли да је хала његова. Јовановић је, такође, у самом почетку начинио прекршај, јер је изнајмљивао просторије дома спортским клубовима, фолклорним друштвима, на шта није имао право – каже Миланковић.

Бранислав Јовановић потврђује да издаје просторије дома спортским клубовима и да од њих узима 60.000 динара месечно за потребе „Соколског друштва”.