Равноправан третман приватних здравствених установа

Др Владан Шубаревић, члан Градског већа задужен за здравство, најавио је јуче за "Политику" да постоји могућност да се почетком следеће године приватним здравственим установама омогући укључивање у систем здравствене заштите.
Он је објаснио да сада није повољан тренутак да се то уради због тренутног начина финансирања здравствених установа, јер приватници не могу да се уклопе у такав систем.
– Рачунамо на приватнике. Сада није повољан тренутак за њих, али када буде кренуло плаћање запослених по броју картона, створиће се услови за "уклапање" приватника у систем. Нама то одговара, јер у оним деловима града где није одговарајуће пружена здравствена заштита не морамо да градимо нове установе, већ да се договоримо да посао преузме приватна пракса. Они ће имати потпуну подршку града – истакао је др Шубаревић.

Када би дошло до потписивања уговора између представника приватне праксе и Републичког завода за здравствено осигурање (који је недавно објашњавао да у каси нема новца за ову намену), грађани би добили могућност да бирају да ли ће се од новца који издвајају за здравствено осигурање лечити у државном или приватном сектору. Представници приватних ординација сматрају да није у реду што се на сва звона објављује да свако има право на изабраног лекара у дому здравља, а да се они нигде не спомињу, па се чак оправдања и потврде њихових лекара у већини установа не прихватају.

Др Зорица Динић, власница приватног Дома здравља "Визим", напомиње да увођење институције изабраног лекара није никаква новост и да се то већ деценијама спроводи. Она објашњава да ће се убудуће лекари у државним домовима здравља много озбиљније бавити превентивном медицином, јер досад нису имали прилике.

– Према Закону о здравственој заштити, пацијентима је дато право да изаберу установу и лекара који ће га лечити. То у пракси није тако, јер пацијенти немају прилику да се определе за неку приватну праксу. Дакле, на папиру стоји да то пацијент може да уради, а у реалности – да не може. Законодавац је предвидео могућност склапања уговора са РЗЗО, тако што би нам услуге биле плаћане као у државним кућама. То би била једна поштена утакмица, сви би били задовољнији, а то РЗЗО не би повећало трошкове – сматра др Динић.

Наша саговорница напомиње да су лекари у домовима здравља претрпани великим бројем пацијената, који дуго чекају на прегледе, али да би уговором са приватним ординацијама доктори били растерећени, јер би један број пацијената прешао у ове ординације.

– Лекари би били растерећенији, пацијенти не би чекали сатима, дијагностика би се брже завршавала, а имали бисмо добру здравствену политику – додала је др Динић.

Др Драшко Карађиновић, портпарол Друштва приватних лекара и стоматолога Србије, каже да државно здравство није испунило своју улогу и да је пројекат "изабрани лекар" покушај "шминкања" једног превазиђеног здравственог система.

– Грађани месечно издвајају 12,3 одсто од бруто плате за здравствени допринос, а чињеница је да се многи лече у приватним установама. Главно образложење надлежних је да ће приватне ординације да опљачкају РЗЗО, што је потпуно сулудо. У свим земљама новац прати пацијента и људима је дата могућност да бирају неко од здравствених осигурања, што код нас није случај – истакао је др Карађиновић.

Један од аргумената здравствених власти је да не постоје критеријуми по којима би неком пацијенту било дозвољено да се лечи у приватној пракси, а некоме не. Приватници на то одговарају да док им се не пружи шанса нико неће моћи да лицитира са тим да ли ће такав начин рада опстати. Уколико се покаже да је начин рада неке приватне здравствене куће лош, уговор се може прекинути, а анкете о томе да ли су пацијенти задовољни увек су ту да упозоре да ли здравствени радници добро поступају са пацијентима.