УРС по угледу на ЦДУ

Ако све буде текло према очекивањима Владимира Илића, члана Председништва Уједињених региона Србије, нова политичка странка истог назива могла би да буде регистрована у првом кварталу следеће године. Али, осим тога што ће бити уписана у регистар политичких странака изгледа да се ништа битно у њеном функционисању неће променити.

Председништво УРС-а пре неколико дана је одлучило да почну припреме за прерастање тог покрета (који чини више од 40 националних, регионалних и локалних странака и група грађана) у јединствену политичку странку истог имена и сада следи рад на документима, прикупљање најмање 10.000 потписа за регистрацију странке, оснивачка скупштина...

„Сви кључни партнери у УРС-у и пре избора су постигли начелну сагласност да кренемо у формирање политичке странке, имајући у виду да смо се потпуно сложили око идеје децентрализације, регионализације, јачања локалних самоуправа и локалних лидера”, објаснио је Владимир Илић.

На питање како су регионални лидери попут Верољуба Стевановића или Бошка Ничића, који дуго делују самостално са својим партијама, пристали да се одрекну бар дела те самосталности, Владимир Илић је одговорио да је ова иницијатива потекла и од њих.

„Наша програмска начела су потпуно иста. Дошли су до закључка да је време да направимо политичку странку без икаквог притиска. Мислим да и те странке добијају овим савезом. Осим тога, они ће вероватно задржати своје регионалне странке, односно постоји могућност да статут предвиди двојно чланство”, објаснио је Илић за наш лист.

Прерастање покрета у странку, како је за „Политику” рекао Бошко Ничић, градоначелник Зајечара, логичан је потез после резултата постигнутих на изборима. 

„Од почетка смо разговарали о томе да после избора прерастемо у странку по угледу на немачку Хришћанско-демократску унију (ЦДУ) која има своје регионалне странке”, истакао је Ничић и додао да ће задржати свој покрет Живим за Крајину (с тим што ће вероватно променити име у покрет Југоисточна Србија) као што ће и Верољуб Стевановић задржати покрет Заједно за Шумадију.

Владимир Илић наглашава да се неће инсистирати на гашењу бројних група грађана које су приступиле Уједињеним регионима, тако да ће УРС и као политичка партија бити доста специфичан. „Не желимо никоме да гушимо нека аутентична опредељења”, рекао је блиски сарадник лидера УРС-а Млађана Динкића.

Илић је навео и да се о лидеру нове странке још није разговарало, а на примедбу да ће то тешко бити изненађење, каже: „Никад се не зна. Ипак, нема дилеме да је један од најозбиљнијих кандидата Млађан Динкић”.

На основу ових замисли како ће изгледати будућа странка рекло би се да неће бити значајнијих разлика између УРС-а, као странке, и садашњег УРС-а покрета. Бошко Ничић то и потврђује објашњавајући овај потез тиме да више нису могли овако да функционишу на политичкој сцени, јер је то било „мало чудно”.

„Заиста до сада нисмо имали некаквих несугласица у раду. Али ово је ипак неко формализовање тог нашег политичког деловања. Ништа се суштински неће променити сем што добијамо праву политичку странку”, појасно је Ничић.

Професор Владимир Гоати указује да се ништа битно за њих неће променити ни у финансијском смислу.

„То је као да пребацују паре из левог у десни џеп, јер ће из буџета добити исту суму новца коју су добијали и до сада, а то значи сразмерно броју посланика. Они и сада добијају паре као коалиција”, казао је Гоати.

Објашњавајући да ли је могуће истовремено бити и лидер једне странке и високи функционер друге (за очекивати је да садашњи регионални лидери и оснивачи покрета УРС постану бар потпредседници новоформиране партије), Гоати каже да то није противно закону.

„УРС може имати свог председника, председништво, а на регионалном плану могли би да поделе организацију тако да поједини људи у исто време остану регионални лидери. Тако би, рецимо, Стевановић могао да буде шеф те организације за Шумадију. А оно што се зове Живим за Крајину могло би да буде регионални огранак нове странке”, истакао је Гоати.

Он је указао да је настајање политичке организације уједињавањем већ постојећих странака најређи пут формирања неке партије. „Искуство показује да таква организација по правилу има слабе резултате, јер поделе које од раније постоје, антагонизми и амбиције лидера могу да разбију партију на саставне делове ако се мало доведу у питање. Због тога је мало партија које су успеле да уједињавањем мањих организација постану централизоване”, објашњава Гоати и као пример странке која је успела да надрасте своје саставне делове наводи Српску радикалну странку.