Бемус мора да изненади и заокупи

Београдске музичке свечаности почињу вечерашњим концертом на Великој сцени Центра „Сава”, од 20 часова, када ће наступити „Оркестар без граница”, ансамбл састављен од музичара са простора некадашње заједничке југословенске државе. Оркестар ће, под управом диригента Премила Петровића, извести композиције Прокофјева, Ајвза, Бетовена и Кодаља, а солиста је немачки пијаниста Хинрих Алперс.

Композитор Зоран Ерић, селектор 44. Бемуса, за наш лист говори о програму овогодишњег фестивала, који траје до суботе, 20. октобра.

Чиме сте се руководили бирајући програм за овогодишњи фестивал?

Већ сам у најави прошлогодишњег Бемуса рекао да ћу се залагати да овај фестивал буде ексклузиван по томе што ће имати светске премијере нових дела која до сада нисмо чули, као и да ће се на програму наћи и дела која смо ретко слушали, а због њихове вредности и значаја требало би да их слушамо чешће. У основи, то је остало и тако смо конципирали и овај Бемус. Биће, свакако, нових и атрактивних тумачења дела која већ добро познајемо. 

Бемус све више поприма „битефовски” карактер: више жанрова – класика, фламенко, танго, балет – различите локације у граду, неконвенционалан приступ класици...

Немам ништа против да се по жанровској разноврсности и не баш конвенционалном приступу Бемус пореди са Битефом. Радујем се ако је тако. Тиме бисмо се приближили већ изреченој жељи да Бемус мора да нас изненади, заокупи и задовољи. У ствари, мора да „влада” Београдом док траје, и да сав уметнички свет окрене ка себи. Не зато што је то обавеза већ зато што је то потреба. Отуда и слоган под којим одржавамо овогодишња Београдске музичке свечаности: „Опсада Београда”.

Да ли је у плану гостовање Београдске опере, Београдске филхармоније и Опере „Мадленијанум” на Бемусу?

Свакако је то било у плану и увек ће бити док сам ја на овом месту. Своје прве кораке као уметнички директор и селектор Бемуса направио сам ка институцијама које помињете. Моји планови били су везани и за Београдску филхармонију и за Народно позориште, а ове године, Југоконцерт је имао намеру да оствари копродукцију са Мадленијанумом како бисмо извели Стораћеову оперу „Опсада Београда”. Сарадња са поменутим институцијама није остварена прошле и ове године из различитих разлога. Неки од њих, мени су можда разумљиви, али их нисам видео, а не видим их ни данас, као непремостиву препреку. Волео бих да Бемус увек отвара Београдска филхармонија, а да Београдска опера увек буде са својом новом продукцијом на његовом програму. Мислим да Београдске музичке свечаности нису то у пуној мери док на њима нема најважнијих београдских музичких институција, а Београдска филхармонија и Београдска опера то јесу. У сваком случају, ово је питање и за институције које помињете. Што се Мадленијанума тиче, то је одлично позориште и уистину бих желео да Бемус у будућности са овим позориштем оствари сарадњу.

Објасните замисао Путујућег фестивала савремене музике, који је заступљен на 44. Бемусу.

Мусма фестивал савремене музике је пројекат десет великих европских фестивала, од којих је један Бемус, и тај се пројекат остварује у оквиру Европске радиодифузне уније и Европске асоцијације фестивала, а уз подршку Европске уније. У оквиру овог пројекта своја дела представљају млади композитори. Дакле, промоција савремене музике млађе генерације европских композитора је основни циљ ове акције. Југоконцерт је укључен од самог почетка, од наших младих композитора до сада су учествовали Божидар Обрадиновић и Иван Бркљачић. Бемус снажно подржава овај пројекат и стављањем дела ових младих аутора на концертни програм омогућује да се њихова музика приближи публици која нема много прилике да чује најсавременије музичко стваралаштво. Прошле године овај концерт одвијао се као пратећи део главног програма, у подневном термину, а ове године одлучили смо да га ставимо у вечерњи термин. 

Део јавности је обрадовалошто су домаћи извођачи и аутори заступљенији на Бемусу. Да ли је то питање концепта или питање буџета?

Домаћи извођачи били су заступљени у великој мери и на прошлом Бемусу, а питање средстава које друштво за овај фестивал одваја, за нас је кључно. Ми се, наравно, усклађујемо са буџетом који је рефлекс укупне финансијске ситуације, о којој није потребно ништа рећи, јер сви живимо овде и знамо како нам је. То, међутим, ни у најмањој мери није утицало на избор домаћих извођача, али јесте утицало на број иностраних извођача и ансамбала. Домаћи уметници, или домаћи уметници из света, најбоље су оно што имамо и велика је срећа што овај наш фестивал чине изузетним и значајним. На томе, а посебно на скромности, велико им хвала.