Нобелова награда за мир Европској унији

Специјално за „Политику”

Осло – Европска унија је овогодишњи је добитник Нобелове награде за мир, саопштио је јуче петочлани Нобелов комитет у Ослу, истичући да се најпрестижнија светска награда додељује ЕУ превасходно због њених шездесетогодишњих заслуга у стварању мира, помирења и развоја у Европи.

Председник Нобеловог комитета, истакнути норвешки политичар и актуелни генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд посебно је истакао да се награда додељује људима у ЕУ који су допринели помирењу вековних непријатеља – Француске и Немачке. Јагланд је подсетио да су европски народи прошли кроз многе ратове, да је после страховитих патњи током Другог светског рата настала потреба за стварањем једне нове Европе у којој је данас рат незамислив.

„У 70 година Француска и Немачка ратовале су три пута. Данас је рат између Француске и Немачке незамислив. То показује да је данас могуће градити мостове и да два историјска непријатеља кроз планирану сарадњу и враћање међусобног поверења могу да буду савезници”, образложио је Јагланд, истакавши да је Европа од „ратног континента постала континент мира”.

Он је посебно навео да су земље на Балкану, где су вођени ратови, нашле своје демократске корене у Европској унији. „Границе између истока и запада су уклоњене а тиме и етнички сукоби.”

Он је апострофирао историјску перспективу ове награде као шансу другим нацијама који желе чланство у ЕУ. Као пример навео је Хрватску која ће наредне године постати чланица фамилије европских народа, преговара се са Црном Гором, а Србији је дат статус кандидата за чланство у ЕУ.

„Пре само неколико година ови народи су се међусобно убијали”, истакао је он и потом навео значај и улогу ЕУ у демократизацији њених чланица попут Грчке, Португалије и Шпаније. „Чињеница да је Турска један од кандидата за улазак у ЕУ унапредила је демократију и људска права у овој земљи”, појаснио је Јагланд изразивши наду да ће ова награда допринети процесу помирења, посебно на Балкану где још није решено питање статуса Косова, као и неразјашњени односи у Босни и Херцеговини

Јагланд је објаснио да се Нобелов комитет није бавио тренутном економском кризом у ЕУ, али да је фокус ставио на најважније активности заједнице европских нација – борбу за мир и помирење.

Након објављивања да је ЕУ добила титулу мировњака године, политичка и лаичка јавност и овог пута поделила се на два оштро супротстављена табора. Присталице сматрају да је ЕУ способна да створи мир и стабилност на континенту чију су историју стотинама година обележавале борбе и крвави ратови за територије. Са друге стране, критичари сматрају да заједница европских нација својим делима није доприносила миру већ је подстицала сукобе.

Прва реакција из норвешког покрета „Не Европској унији”, овдашње најмасовније организације која се противи уласку Норвешке у ЕУ, била је да је одлука Нобеловог комитета „шокантна и апсурдна”.

„Не схватамо какав хуманитарни рад председник и његов комитет виде у чињеници да на хиљаде људи гладује на улицама Атине, да на хиљаду избеглица из Африке умиру у Средоземном мору покушавајући да пребегну у Европу”, изјавио је Јенс Кил, један од водећих активиста овог покрета.

Норвешки премијер Јенс Столтенберг честитао је ЕУ, али је истовремено нагласио да овај потез неће отворити питање норвешког потенцијалног уласка у ЕУ.

„Норвешка влада нема утицаја на рад Нобеловог комитета. ЕУ је допринела миру и демократији независно од норвешког чланства. Ова награда неће променити однос Норвешке и ЕУ”, рекао је норвешки премијер.

По оцени Хеминга Олаусена, лидера покрета „Не ЕУ”, противници уласка Норвешке у ЕУ сматрају ову одлуку Нобеловог комитета „директном провокацијом зато што многи ЕУ везују за све друго само не за мир, ЕУ их више асоцира на социјалне немире, рат и беду”.

„Овај гест може да представља реванш елитама. Политички врхови у САД и Европи доживеће овај чин као добар, међутим већина народа неће прихватити овакву одлуку Нобеловог комитета”, сматра Олаусен.

Норвешка није чланица ЕУ и вишедеценијски је снажни противник учлањења у фамилију европских народа. Њени политичари покушали су два пута да земљу уведу у ЕУ, али се народ на два референдума, 1972 и 1994. масовно одазвао и великом већином рекао „не” ЕУ.

Један од највећих овдашњих критичара рада норвешког Нобеловог комитета, професор и публициста Фредерик Хефермел, аутор више књига о злоупотреби последње воље Алфреда Нобела (његове најновије дело носи наслов „Нобелова награда за мир – визија која је нестала”), сматра да је гест доделе титуле мировњака године ЕУ парадоксалан јер ЕУ огромне ресурсе улаже у стварање војне силе.

„Очигледно је да је ЕУ настала као један снажни војни блок како би парирала моћној америчкој армији и како би се колико-толико успоставио војни баланс у свету”, сматра историчар Хефермел.

Откако се од 1901. године спроводи тестамент шведског проналазача и индустријалца Алфреда Нобела, доделу његове награде за мир редовно прате контроверзе, оштре критике, незадовољство и неслагања. Нобелова награда за мир, коју чине диплома, златна медаља са ликом Алфреда Нобела и новчани износ од 10 милиона шведских круна (1,2 милиона евра), биће уручена представницима ЕУ 10. децембра, на дан Нобелове смрти, на традиционалној церемонији у градској Скупштини у Ослу.