Милион сиромашних чека владу

Око милион сиромашних у Србији налази се у институционалном "вакууму" док се чека формирање нове владе, али и скупштинских одбора којима предстоји решавање овог друштвеног проблема број један, каже за "Политику" Снежана Стојановић-Плавшић, посланик Г17 плус, која је, као председница Одбора за сузбијање сиромаштва у прошлом сазиву, у сарадњи са Организацијом за развој УН, организовала "јавна слушања" у парламенту на ту тему.

По последњим истраживањима Завода за статистику, рађеним прошле године, 6,5 одсто становништва или око 500.000 грађана било је "испод границе сиромаштва". Ова рачуница је изведена по методологији Светске банке по којој је минимум потрошње по члану домаћинства дневно 2,7 долара. По истој рачуници сиромаштво је у Србији смањено за око 3,5 одсто у односу на 2002. годину. Међутим, мора се имати у виду да је приближно исти број становника нешто изнад те доње границе и да такође живи тешко, што значи да Србија сигурно има око милион сиромашних. То је огромна  бројка с обзиром на то да су санкције толико година иза нас.

"Сиромаштво је веће када имате у виду да оно не подразумева само глад, већ и немогућност да се неко квалитетно образује и лечи, да се облачи, па и да иде у позориште. Због тога је неопходно да се у борбу против сиромаштва и за то да се многима омогући бољи живот укључе сви сегменти друштва", каже Стојановић-Плавшић.

Она најављује наставак бављења парламента овом темом, односно спровођење републичке стратегије за борбу против сиромаштва. Очекује и нова "јавна слушања", преузета из светске праксе, односно округле столове надлежних одбора у којима учествују и угрожени и представници владе и удружења.

– У претходном сазиву овом темом су се бавили одбори за смањење сиромаштва, просвете, пољопривреде, локалне самоуправе и социјалне заштите, јер оно задире у све те области. Добро је што у преговорима о влади који се сада воде тој теми све странке придају значај, али остаје да се одговори на питање како да се у Србији изборимо с појавом коју третирају као број један у миленијумским циљевима Уједињених нација. А уместо одговора, одлагање формирања владе и скупштинског рада може само да допринесе расту сиромаштва у Србији – упозорава саговорница.

– Једна од првих тема "јавних слушања" биће сиромаштво избеглих и расељених, изузетно угрожене популације, с великим бројем лица без посла и крова над главом. Друга важна тема треба да буде сиромаштво инвалида, међу којима је чак 87 одсто незапослених, а око 30 одсто сиромашних. Затим побољшање услова живота Рома и њихово образовање поново ће бити тема скупштинских одбора, као и инклузивно образовање деце са посебним потребама које ће им омогућити запошљавање. "Доживотно образовање" или стално усавршавање тема је на којој ће се инсистирати како би се решавао проблем незапослености. Разговараће се и о подстицању равномерног регионалног развоја, јер неравномерност је довела до тога да је у Београду сиромаштво временом смањено на два одсто, а у југоисточној Србији повећано и износи чак 23 одсто сиромашних – каже наша саговорница.

Осим тога, у скупштини ће се бавити и сиромаштвом старије популације, али и деце. Јер, по последњим подацима које наша саговорница има, у Србији је међу најсиромашнијима било чак 14 одсто деце, а ово сиромаштво се углавном продужава кад одрасту,

"јер та деца углавном не могу да науче како да изађу из сиромаштва".

Једна од најгорих појава код сиромашне дечје популације је злостављање и секс-трафикинг деце у Србији, углавном женске, због чега ће насиље над девојчицама и њихово искоришћавање бити посебна тема, најављује за наш лист Давор Салом, саветник УН за сарадњу са парламентом.