Бајден бољи на поене

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У дебатни ринг су ушли са истим циљем: да политички нокаутирају противника, али са различитим мотивима. Пол Рајан да одржи замах који је Миту Ромнију донела прве председничка дебата са Обамом, а Џо Бајден да то заустави.

Политичког нокаута после 90 минута расправе, на моменте веома варничаве, није било, али је сваки од бораца успео у свом науму. Бар у очима већ опредељених републиканаца и демократа.

Колико ће међутим њихова представа, одржана рано јуче ујутру по нашем времену у Денвилу, држава Кентаки, да обрлати још неопредељене бираче, којима је у суштини и намењена, тешко је рећи. То ће моћи да буде измерено тек за неколико дана, када ће већ бити небитно, јер ће пажња бити преусмерена на другу директну дебату Обама–Ромни, која се у уторак одржава на универзитету Хофстра на Лонг Ајленду, држава Њујорк.

ТВ мреже које су потпредседнички дуел директно преносиле направиле су одмах пошто су угашени дебатни рефлектори своје анкете о томе ко је победио, које су дале различите резултате. По Си-Би-Есу, скор је 51:31 за Бајдена, семафор Си-Ен-Ена показао је 48:44 за Рајана, Си-Ен-Би-Си је израчунао да је републиканац био убедљивији од демократе са чак 50:36. Сви ови резултати су међутим и по оценама ових телевизија непоуздани, јер су рађени на нерепрезентативном узорку.

Већина медијских извештаја сматра да је резултат у суштини нерешен, али да је Бајден ипак победник „на поене”, јер је доминирао, био борбенији, уверљивији и противнику задао више директних удараца.

Иако није било убедљиво пораженог, дебата је била веома жесток политички окршај два генерацијски (Бајден је први од седам мандата у Сенату освојио кад је Рајан има само две године) и идеолошки различита противника, који су изнели супротстављене визије Америке. Бајденова је она у којој је посао владе да регулише, стимулише, брине и пре свега свима омогућава исте шансе за успех. По Рајановој свако сопственим трудом треба да оствари сопствени „амерички сан”, да успе у животу, а улога власти је да одбрани фундаменталне принципе освајача нације.

Обојица су се при том упињала да докажу како само њихова политика и програми брину о већини, „средњој класи”, мада на различите начине. Главно спорење у том погледу било је чија ће економска и фискална политика Америку учинити бољим местом за живот, при чему је Рајан настојао да порекне Бајденове оптужбе да ће Ромнијев план да скреше постојеће програме социјалне заштите.

Иако је главна тема требало да буде економија, несразмерно велики део времена утрошен је на спољну политику, при чему је Рајанова теза била да је Обама у последње четири године Америку учинио мање безбедном. По Бајдену, то је „гомила бесмислица”, што доказују растурање Ал Каиде, ликвидација Бин Ладена и привођење крају два рата која је, „на кредитну картицу”, започела претходна републиканска влада.

„Из Авганистана се повлачимо до краја 2014. и тачка”, лупио је шаком о дебатни сто Бајден, одговарајући на Рајанове примедбе да ће талибани тај датум унети у свој календар и кад се Америка повуче поново запосести земљу. „Ми смо одговорност за то пренели на авганистанску владу чију смо војску створили и обучили”, била је реплика потпредседника.

Бајден је у сваком случају био много страснији и енергичнији борац него што је то пре 10 дана био његов шеф Барак Обама. Употребио је и оне адуте које председник у свом дуелу није: Ромнијеву изјаву о томе да су 47 одсто Американаца „паразити” који живе само од помоћи владе, чињеницу да на своје милионе плаћа мањи порез од оних који живе само од плате.

Рајан је, бранећи Ромнија, узвратио да је Бајден живи пример како „језик може да буде бржи од мозга”, на шта је овај поентирао речима „да и кад му се нешто омакне, увек каже оно што мисли”. „А сигуран сам да је то случај и са Ромнијем”, додао је Бајден.

Замерено му је додуше због честог упадања у реч Рајану, због гримаса и злобног смешења док је он говорио, али то није променило главни утисак да је добро обавио тежак задатак који је имао: да Обаминој кампањи која је на низбрдици од 3. октобра поврати енергију и обнови самопоуздање.

Пажњу је привукло и деликатно изјашњавање два кандидата, обојице католика, о праву на абортус, које је једна од важних успутних тема кампање. Рајан је, износећи лична осећања пошто је на ултразвучном прегледу чуо прве откуцаје срца свог сина, потврдио своје апсолутно противљење прекиду трудноће, док је Бајден, прихватајући став своје цркве о томе, рекао да „одбија да то намеће другима”.

Ма колико била занимљива, потпредседничка дебата има кратак домет. Американци се 6. новембра неће изјашњавати о Бајдену и Рајану, већ о Обами и Ромнију.

На потезу је сад Обама, који би, ако му је заиста стало до другог мандата, у уторак морао да буде у сасвим другој улози од оне коју је одиграо 3. октобра. С тим, што у другу дебату, за разлику од прве, не улази више као фаворит. Најновији упросечени резултат свих истраживања бирачког расположења који доноси интернет портал „Рил клир политикс” показује наиме да Ромни први пут води: тесно додуше, са 47,3:46,3 процената – али довољно за доказ да се изборна срећа лако преокреће.