НБС смирила шпекуланте и курс

Прошло је више од месец дана откако је Јоргованка Табаковић, нови гувернер Народне банке Србије, најавила је да ће истражити да ли се неко окористио од тога што је централна монетарна институција, на спасавање динара, потрошила 1,35 милијарди евра девизних резерви у овој години. У свом првом обраћању јавности, тачније, обелоданила је да ће се озбиљно анализирати где се тај новац прелио, односно да ли је било препродаје новца у спекулативне сврхе.

И? Табаковићева још није саопштила до којих је резултата у овој истрази дошла њена контрола. Из политичког табора из кога је и гувернерка долазе уверавања да је главни разлог за јачање динара то што су се шпекуланти примирили. Ко их је и чиме примирио – нигде се не каже, али стоји чињеница да курс евра данима пада и без интервенција НБС.

Намера те банке да истражи ко и како утиче на курс динара није била само реторичка. У овдашњим већим банкама потврдили су да су од централне банке добили захтев да им доставе податке о трговању девизама тачно за 23. мај и 1. јун. У првом случају ради се о трећем дану после другог круга председничких избора, на којима је победио Томислав Николић када је курс „подивљао”. То се тумачило поразом Тадића и „стрепњом” да с новим председником Србија не крене у курсну кризу.

Истовремено из НБС, као да на њеном челу није Јоргованка Табаковић, о разлозима за јачање курса динара стигло је пре неколико дана сасвим другачије објашњење. Веселин Пјешчић, нови вицегувернер задужен за монетарну политику и Бранко Хинић, генерални директор сектора за монетарне анализе и статистику НБС, „потписали” су изјаву да је у септембру динар ојачао према евру због веће понуде девиза на тржишту због одобравања динарских субвенционисаних кредита привреди. Уз, наравно, мере НБС које се односе на повећање обавезних резерви банака.

Коме веровати? Да ли нам, уосталом, курс домаће валуте кроје шпекуланти и да ли је званична економска доктрина по којој курс одређује тржиште, односно однос понуде и тражње, само прича за малу децу? Да ли су могуће дојаве из Народне банке учесницима на тржишту о томе у ком смеру ће ићи курс и њихове интервенције на тржишту?

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банка, каже да и он очекује најављени извештај НБС.

– Само Народна банка има увид у то за рачун којих клијената су банке трговале девизама и шта су они урадили с новцем. Да ли су га искористили за плаћање увоза, извоза, других обавеза или за нешто друго. Онда би се могли увести контролни механизми да се девизе купују само на основу документације или слично – каже Дугалић.

На питање да ли је могуће да из саме НБС „цуре” информације и да неко добија инсајдерске информације, он каже да у то не верује и да је у то тешко поверовати с обзиром на углед те институције.

– Шпекулације на девизном тржишту нису забрањене. Ако је курс 115, а очекује се да ће бити 118 динара, логично је да ће да неко да купи девизе. Свесно се упушта у ризик да изгуби паре. Забрањено је, међутим, да неко вештачки утиче на курс користећи инсајдерске информације – каже први човек Удружења банака.

Економиста Драгован Милићевић каже да је садашњи ниво курса пре резултат рестриктивне политике ради очувања какве-такве стабилизације, него повећаног девизног прилива из реалних основа кога тренутно нема. Висок је дефицит спољнотрговинског биланса, а прилив инвестиција је апсолутно недовољан за било какву девизну инјекцију.

Наш саговорник објашњава да тражњу за девизама креирају привредни субјекти, становништво и банке у међусобном трговању.

– Шта се може закључити из званичних статистичких података са девизног тржишта. Просечан месечни промет на девизном тржишту је био преко 4,5 милијарди евра. Међутим, индикативно је да од јула тражња за девизама слаби и мања је за више од 310 милиона евра (укупна купопродаја). Ситуација код банака је нешто другачија, јер је у међусобном трговању износ августовских трансакција већи за око 200 милиона евра. Вероватно је да је у претходном периоду било шпекулативних трансакција, које су биле инициране догађајима на финансијском тржишту, пре свега енормним репо-операцијама, где су петнаестодневне интервенције ишле чак и до 70 милијарди динара. Просечно је у 2012. години продаја и реоткуп репо-хартија био преко 55 милијарди динара на две недеље. Зна се да само банке могу куповати репо-хартије и анализа кретања курса и продаје тих хартија говори да је курс увек благо скакао, и то дан или два после продаје хартија НБС и откупа од стране банака – објашњава Милићевић.

По њему, колико су тачно шпекулативни удари допринели расту курса веома је тешко изразити бројкама.

– У сваком случају, надзор НБС над девизним трансакцијама и интервенције кроз повећање обавезне резерве су свакако смањиле маневарски простор и тренутно задржале постојећи ниво курса чак и са благом апрецијацијом. Очигледно да однос динара и евра, односно њихова равнотежна комбинација, даје простор да се одржи овај ниво курса – каже Милићевић.

Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвеста, каже да централна банка има све ингеренције да одреди вредност курса.

– Дискреционо право НБС је да процени када ће интервенисати на тржишту и није свеједно да ли то чини на почетку или крају дневног трговања. Ко то зна, разумљиво, може да извуче корист из тога. Тога не би било када курс не би био тржишни, односно флуктуирајући. Код нас термин шпекулант има негативну оцену, иако нема ништа спорно у томе што неко хоће да заради нити је то противзаконито. Потпуно је легитимно да када динар слаби сви беже у евре. По томе што је 99 одсто штедње у девизама, не значи да су девизне штедише шпекуланти – каже Гујаничић.

------------------------------------------

Евро у понедељак 112 динара

Динар ће у понедељак ојачати према евру за 1,2 одсто, те ће средњи курс бити 112,5069 динара за један евро.

Динар је од почетка ове године ослабио према евру за седам одсто, док је у последњих месец дана ојачао за 4,2 процента.

Најјачи је био 11. јануара, када је један евро коштао 103,6922 динара, а најслабији 9. августа, када је за један евро било потребно 119,0723 динара. Бета