Ко стоји иза „Србија никла”

Иза компаније „Србија никл” стоји велика светска компанија, регистрована на Лондонској берзи и за сада се, како је процењено у тој компанији, њен идентитет у Србији не открива. Ово је за „Политику” открио инжењер Дејан Рајковић из компаније „Србија никл”, која је 2011. године добила дозволу од Министарства животне средине за геолошка истраживања руде никл. Тим министарством је руководио Оливер Дулић.

Иако се Емир Кустурица, осведочени противник истраживања ове руде у Србији, јуче није појавио на Рударско-геолошком факултету у Београду, расправа о истраживању у Србији и без прослављеног редитеља протекла је у бурној полемици између заговорника и противника истраживања и производње никла у нашој земљи.

Власник „Србија никла” Радомир Вукчевић јуче је најавио да је то предузеће затражило дозволе за истраживања никла на Мокрој Гори и Вардишту, у Републици Српској.

– Наша компанија је добила две концесије, на локацији Аранђеловац–Топола–Крагујевац и Врњачка Бања – Трстеник. Ако се покаже да на тим локацијама има довољно руде, сачинићемо студију о економској исплативости, а тек после тога, следи експлоатација – нагласио је Вукчевић.

Шеф катедре за економску геологију тог факултета проф. др Раде Јеленковић, као уводничар јучерашњег скупа, био је изричит: геолошка истраживања никла у Србији не утичу негативно на животну средину. Он је подсетио да су истраживања обављена на неколико локација у Србији још пре 45 година (Руђинци), али да до експлоатације никла није дошло. Истраживања су такође рађена и на Главици (1983) и Читакову.

Према његовим речима, укупно процењени минерални ресурси су 320 милиона тона никла, док је геолошки истражено 130 милиона тона. Билансне резерве износе 20 милиона. 

Да геолошка истраживања не штете животној средини, сагласио се и државни секретар Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања Томислав Шубарановић.

– Ако се испостави да је експлоатација исплатива, уз примену свих еколошких закона, влада је спремна да постане и стратешки партнер компанијама, са евентуалним већинским уделом државе – прецизирао је Шубарановић.

На питање – какве би користи држава имала од експлоатације никла – Шубарановић је одговорио да су то хиљаде радних места и порези држави и локалним самоуправама. 

Председница скупштинског Одбора за заштиту животне средине Милица Војић-Марковић, посланица ДСС-а, оштро се успротивила даљим истраживањима, сматрајући да је нелогично да једна компанија добије дозволе за истраживање, а да не очекује компензацију трошкова приликом експлоатације.

– Експлоатација је изузетно штетна. Сумпорном киселином се засипају налазишта, коју киша потом утапа у земљу, подземне воде, док велика јаловишта разноси ветар – истакла је она, док су је подржавали представници локалних средина у којој „Србија никл” спроводи истраживања.

– Хоће ли ракија из Тополе бити истог укуса, после експлоатације никла – упитао се један од њих, позвавши све учеснике дебате и представнике државе у Тополу, да и грађанима објасне своје разлоге „за” и „против”. 

Међутим, Бранислав Радошевић, који је радио на истраживањима и експлоатацији никла у Турској, Албанији и Македонији, тврди да Србија лежи на милијардама, али да су моћни лобисти још 2004. године спречили истраживања. 

-------------------------------------------------

Евро од никла

Према речима Бранислава Радошевића, око 40 одсто укупне светске производње нерђајућег челика везано је за ЕУ. – Око 700.000 радних места у ЕУ везано је на индустрију никла и још 20.000 индиректно – напоменуо је Радошевић, подсећајући да се кованице евра производе од никла. Као и америчких 10 центи.