Ручно ткани „шанел” за Сиднеј и Беч

Раскошне вунене хаљине, топли комплети и оригиналне штрикане панталоне из шабачке радионице „Марија хенд мејд” спремају се после београдске премијере за светске метрополе. У организацији Матице исељеника и Срба у региону нова колекција Марије Иванковић Јуришић биће представљенa прво у Сиднеју, а потом у Бечу.

Колекција „Метропола путује” доследна је ономе што шабачка дизајнерка негује годинама. Модели прате светски тренд, али су израђени традиционалним техникама и углавном ручно.

„Шанел” костими у прљавобелој, црној и маслинастој боји, који су изазвали најгласније аплаузе, направљени су од вуне, ручно ткане на три разбоја у студију у Шапцу. Процес израде је захтеван, јер се све што се скине са разбоја мора посебно обрадити. У свету који се полако враћа квалитету и оригиналности ове вредности се цене, па не чуди што су највише одушевљени баш страни купци.

– Кажу нам да је ово будућност. Људи се све више враћају малим радњама где могу да купе нешто за себе, ручно рађено и уникатно. Неки се одлучују за мање комаде због тога што је оне веће тешко транспортовати, иначе би покуповали све – с поносом прича дизајнерка.

За наше људе каже да још не цене довољно овакав начин рада и оригиналност.

– Мислим да је наш менталитет такав. Сви радије прибегавамо нечему што је дошло споља, нема везе ни ако је из Кине ни ако је од најлошијих материјала, важно је да пише тамо нека марка. Мислим да је разлог то што смо дуго било изоловани.

Модели се често дорађују по жељама и мерама индивидуалног купца. Недавно их је у београдској радњи посетила амбасадорка Аустралије, а Марија ће до краја зиме добити прилику да се представи у овој далекој земљи.

У Сиднеју ће тада већ почети лето, па ће џемперима и капутима придодати хаљине од српског платна дорађене везом и хеклањем. Једна летња колекција са таквим хаљинама приказана је пре две године у Берну у Швајцарској и одмах је распродата.

По образовању инжењер технологије дизајна, Марија је у родном граду 2007. године, уз подршку Удружења пословних жена Србије, отворила уметничку радионицу у којој се негују стари занати.

Традиционална српска одећа за сада је више инспирише формом него орнаментиком.

– Желим да направим колекцију инспирисану традиционалним српским мотивима, али мислим да за то треба још да сазрим и желим праве, аутентичне материјале, што је код нас велики проблем.

У њеном студију разбоји су спремни да исткају колико год треба финих тканина, али недостаје вуне.

– У Србији је велики проблем што се вуна баца. Увозимо трећеразредне материјале, а могли бисмо да имамо квалитетну вуну коју бисмо извозили – наглашава шабачка креаторка.

Ј. Каваја