Реч стручњака у судару с лаковерношћу

У причу о инсталацији „Харфа” медији су уплели и познати Институт за физику у Београду, пошто је на званичној презентацији Станфорд универзитета приказана и фотографија с антеном инсталираном на крову неке зграде, за коју су претраге по бази података на интернету показале да је реч о крову овог института.

„Антена заиста постоји у нашем институту”, каже заменик директора др Александар Богојевић, експерт за теоријску физику, који за читаоце ,,Политике” појашњава да су преко те антене праћене одређене појаве у јоносфери између 2003. и 2010. године, када је тај истраживачки пројекат у Земуну окончан.

На интернету смо пронашли податак да је ова пријемна антена (AbsPAL receiver) после инсталирања 2003. хватала VLF радио-таласе (Very-Low-Frequency – врло ниске фреквенције) у опсегу од 3 до 30 kHz(килохерца) који су емитовани с локација у Аустралији, САД, Великој Британији и Италији. О резултатима тих истраживања је обавештавана научна заједница.

„Антена је дуга око пола метра, слична је антенама у нашим аутомобилима, а од када је ван функције није повезана ни са струјним колом, а њена снага је екстремно ниска, мери се мили-мили ватима”, каже др Богојевић.

„Неке ће разочарати чињеница да ово што говорим у ствари није вест и да није никаква тајна да је то пријемна радио-антена, а не одашиљач. Док је била у функцији била је безопаснија од громобрана, а поготово од предајника мобилне телефоније, који су никли свуда око нас. Начичкани су на крововима зграда које кућни савети изнајмљују за стотинак евра мобилним оператерима.”

Наш саговорник објашњава да су том антеном испитивани горњи слојеви јоносфере и њене електромагнетне активности, односно понашање магнетног омотача Земље, које нас чува од разорних космичких и Сунчевих зрачења. Мали део тих честица ипак прође кроз овај омотач и наелектрише јоносферу, формирајући и слабе радио-сигнале који се ослушају преко пријемних станица.

,,Посредством тих антена испитује се и електромагнетно зрачење које производи поларна светлост, чије нам ’шуштање’ такође нешто говори. Електромагнетна зрачења су, иначе, опасна када је фреквенција тих таласа висока. Могли бисмо сликовито да их прикажемо као топовску ђулад, у односу на коју су фреквенције видљивог светла као дијаболе ваздушне пушке. Радио-таласе можемо представити у том сликовном низу као зрна мака, која не могу утицати негативно на наше здравље”, наглашава др Богојевић, који не може а да не подсети каквим смо све утицајима и процесима били изложени у протеклих двадесет и више година, укључујући и бомбардовање 1999. године.

Све је то створило тешке последице по здравље људи, не само на еколошком него и на психолошком плану, због чега су лаковерност и страх врло раширени.

,,Искрен да будем, мало ме нервира то што не вреди много када се стручњак огласи у јавности и каже: људи, не брините, то и то не носи у себи опасност. Пошто се стручњацима не верује, они и либе да нешто проговоре, као и у овој причи због које сте нам се обратили”, констатује др Александар Богојевић.

Слободан Кљакић