Нови избори доносе губитке

Нови парламентарни избори Србији могли би, али не обавезно, да донесу бољитак само уколико би омогућили брзо и лако формирање стабилне владе, али је, према проценама политичких и економских аналитичара, вероватније да ће јој донети само још већу штету. Према неким проценама чак, нови избори вратили би Србију неколико година уназад.
На политичком плану, избори, како оцењују аналитичари, не би довели до такве прекомпозиције снага да би једна странка могла сама да формира владу, нити би њихов резултат био такав да на власт може доћи евентуална коалиција Српске радикалне странке и Социјалистичке партије Србије.

– Све у свему, после евентуалних нових избора, дошли бисмо у ситуацију  да се питамо "Где сте били? Нигде! Шта сте радили? Ништа!" – каже Милан Николић из Центра за проучавање алтернатива. Он је уверен да би о влади и после евентуалног новог гласања сигурно морали да преговарају Демократска странка, Демократска странка Србије и Нова Србија, док би евентуално испод цензуса остала Г17 плус. И ДС и ДСС и НС би, међутим, имале лошији резултат него на јануарским изборима, сматра Николић, али мисли и да СРС и СПС не би освојиле натполовичну већину у Скупштини Србије.

И док истиче да на страни добитка од могућих поновљених избора не види ништа, Николић наглашава да би на социјално-психолошком, али и пре свега на економском плану губици били огромни.

– Ми клизимо уназад. Изгубили бисмо још времена на путу ка прикључивању Европској унији, још бисмо се више удаљили од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, додатно би пореметили и односе са Међународним монетарним фондом, Светском банком и Европском банком за обнову и развој… – набраја Николић и додаје да верује да су тога свесни и руководиоци у странкама такозваног демократског блока, због чега ће ипак постићи компромис о формирању владе, пре него што се одлуче за нове изборе.

Евентуално распуштање садашњег сазива парламента практично би оставило Србију без законодавне и извршне власти у наредним месецима који могу бити пресудни за решавање судбине Косова и Метохије, што би могло да ослаби преговарачку позицију Београда.

Улазак у нови изборни циклус укочио би и сарадњу са Хашким трибуналом, која такође стоји као препрека на путу даљим европским интеграцијама. И раније је у више наврата потврђено да се никакви радикални потези не могу очекивати непосредно пре нових избора. Тако је било и крајем 2003. када су из Хага стигле оптужнице за четворицу полицијских и војних генерала, а тако је било и 2006. године када су због несарадње са Хагом суспендовани и преговори о потписивању Споразума о стабилизацији придруживању ЕУ.

Нестабилна ситуација у земљи већ се, према речима Милана Ковачевића, консултанта за страна улагања, одразила на инвестиције у земљи, јер у последњих годину дана нема већих и озбиљнијих страних улагача. Последице се, како каже, осећају и на Београдској берзи на којој је обим трговања смањен.

Улазак у нови изборни циклус додатно би оптеретио и државну касу која се већ пуни на основу уредбе о привременом финансирању, јер буџет за 2007. годину није усвојен.

Милан Ковачевић, међутим, примећује да је Србија последњи завршни рачун у парламенту имала 2002. године, те да је од тада закон о буџетском систему кршен, односно да ниједан завршни рачун није одобрен у Скупштини.

– Закон предвиђа и да тај завршни рачун контролише државни ревизор, који још не постоји. И ту се, дакле, крши закон, па у влади вероватно мисле зашто га не би још мало кршили, кад је у питању буџет – додаје Ковачевић.

Нови избори оставили би последице и на процес приватизације, с обзиром на то да не би дошло до планираног приватизовања великих система, као што је, рецимо, Нафтна индустрија Србије. Процес приватизације НИС-а је, додуше, заустављен оног тренутка када је почела предизборна кампања, што, међутим, није био случај са неким другим тендерима, као што је тендер за продају РТБ Бор или давање концесија за изградњу аутопута Хоргош–Пожега, које актуелна техничка влада третира као текуће послове.

Нови парламентарни избори одложили би највероватније и доношење низа закона чије је усвајање предвидео Уставни закон донет по усвајању новог Устава Србије. То су, на пример, закон о председнику, о војсци, о локалној самоуправи, територијалној организацији, који би требало да буду изгласани пре расписивања локалних и председничких избора, за шта је рок крај 2007. године.

Занимљиво је и шта се, у случају расписивања нових избора, догађа са општинама у којима су претходно уведене привремене мере. Тренутно, привремена већа управљају Зрењанином, Смедеревом, Ваљевом, Бабушницом и Ужицем. Законска обавеза је да избори у њима буду одржани 90 дана од увођења привремених мера, али према речима Ђорђа Вуковића, из Центра за слободне изборе и демократију, било је случајева када је у појединим општинама привремена управа функционисала и знатно дуже.

– Правно гледано, избори би у њима морали да буду одржани 90 дана од дана увођења привремених мера. Могуће је, међутим, да избори у тим општинама буду организовани истовремено са евентуалним парламентарним изборима, али је исто тако могуће и да се чека формирање новог парламента – каже Вуковић.

Осим поменутих, у Србији, како се незванично може чути у Министарству за локалну самоуправу, још најмање 15 општина испуњава услове за увођење принудне управе, јер нису усвојиле општински буџет за 2007. годину.