Када ће СНС кренути у освајање Београда

Изјава функционерке Српске напредне странке Јадранке Јоксимовић да је њена партија незадовољна како се управља градом Београдом те да мисле да може да се управља боље и транспарентније у интересу Беграђана, само је последња у низу сличних порука које су преотеклих дана стигле из ове партије. Према њеним речима, унутарстраначки ограни до сада нису разматрали питање промене власти у главном граду. Пре њене, сличне изјаве дали су потпредседници странке Зорана Михајловић и Небојша Стефановић.

И док су други градови и општине у којима су власт после мајских избора формирале Социјалистичка партија Србије и Демократска странка „падали”, а власт формирана по узору на републички ниво, Београд је остао највеће упориште коалиције демократа и социјалиста. О рушењу Драгана Ђиласа као симбола београдске власти углавном се није ни говорило све до изборне скупштине СНС-а крајем прошлог месеца када је на инсистирање присутног чланства нови председник партије Александар Вучић рекао да ће „СНС у будућности имати градоначелника Београда”.

Да ли је са позиција СНС-а сазрело време да се преузме власт и у Београду? За сада, како тврде напредњаци, није било разговора са социјалистима да раскину савез с ДС-ом у Београду. Међутим, према констелацији снага у скупштини главног града за преузимање власти осим социјалиста мораће да добију подршку и Демократске странке Србије. Наиме, од 110 градских одборника, СНС има 37, а СПС-ПУПС-ЈС 13. ДСС има 10 одборника.

Ствар би могла по СНС да се комликује и уколико би ПУПС био против рушења актуелне градске власти. Да је ПУПС приврженији садашњој коалицији потврда би могао да буде и недавни споразум о заједничком креирању социјалне политике у Ужицу који су потписали тамошњи градски одбори ДС-а и ПУПС-а, а чему су присуствовали Драган Ђилас и Милан Кркобабић. Како се спекулисало, разлог њиховог доласка у Ужице је покушај демократа са сачувају већину из које су недавно иступили социјалисти који сада са напредњацима покушавају да саставе власт идентичну републичкој. С друге стране, на одборничкој листи демократа у Београду налази се и пет чланова Социјалдемократске партије Србије Расима Љајића који је постао министар у актуелној влади.

Аналитичари сматрају да готово извесно, СНС неће кренути у рушење власти у Београду пре изборне скупштине ДС-а заказане за 10. новембар.

„С обзиром на то да нису журили до сада, неће ни сада. Већа је шанса да сачекају крај скупштине ДС-а пошто би у међувремену ту идеју легитимисали у јавности. То време се не мора мерити месецима, може и недељама”, сматра аналитичар Дејан Вук Станковић.

Према његовим речима, СНС нема разлога да политички кредитира своје противнике и зато ће Београд сигурно узети. Он претпоставља да ће аргумент бити да су избори одржани по пропорционалном систему и да тај распоред политичких снага који постоји у републици треба поштовати те да градоначелник Београда треба да одражава политички однос снага у Београду, односно распоред политичке моћи између странакама које могу да фирмирају власт.

„Да не би та ствар деловала осветнички до краја и док виде како ће се завршити скупштина ДС-а медијски ће припремати промене. Потребан им је и чврст политички договор са социјалистима и са ДСС-ом”, објашњава Станковић.

Ако би се то радило пред изборе у ДС-у, то би се тумачило као мешање и притисак на дешавања у овој странци, оцењује професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић. Он додаје и да није реално очекивати да ће се „преседан” као што је Београд толерисати на неоганичени период.

„Власт у Београду је остала као нека врста симболичке поруке СНС-а да неће бити као њихови претходници. Нешто попут предлагања неким ванстраначким па и високо позиционираним члановима ДС-а да задрже своја места или да чак напредују. То је било потребно за нови карактер политике. После рушења договора на локалу који су били очекивани, пошто се мислило да ће СПС остати са старим савезницима, пример Београда је био довољно симболичан да се не ради само о јуришу на власт и рекомпозицији”, објашњава Стојиљковић.

Међутим, с продубљивањем кризе у ДС-у, напредњаци су, како каже он, месецима без опозиције и поставља се питање да ли је та прича коју су „гурали” сада нужна. Треба, како истиче Стојиљковић, имати у виду и да су нарасли апетити чланова СНС-а.

„Када једна странка односно коалиција дође на власт онда дође у ситуацију да у Србији распоређује људе из сфере политике на готово 20.000 места на различитим нивоима. Београд је у том смислу замаман. А за напредњачки средњи политички ешалон на нивоу града очито је та позиција изазовна. Време за симболичке поруке је прошло”, закључује Стојиљковић.