Бриселски конвој спасава евро

„Европска унија не може да чини нагле окрете, она пре личи на конвој:морате јако пазити када бирате где окрећете…” ОлиРен, потпредседник Европског савета и европски комесар за економију сликовито је прошле седмице у Токиу коментарисао приметио поводом јавних примедби ММФ-да „ бриселска фамилија” мора „сместа” да приступи јасним финансијским интеграцијама.

Пешчаник европског конвоја у акутној фази трогодишње дужничке кризе,ове јесени цури брзо, али и непредвидиво.

Дан пре него што је добила Нобелову награду за мир, Европа – прецизније еврозона, проглашена је за кључни фактор финансијске дестабилизације света.

Упозорења ММФ-а да Европа мора хитно да предузме разноврсне и одлучне кораке ка чвршћем јединству бриселске заједнице, одбацили су редом: Волфганг Шојбле , немачки министар финансија, Клаус Реглинг извршни директор и старог привременог и новог трајног спасилачког фонда ЕУ (познатији као „ ЕФСФ” и „ЕСМ”), Оли Рен, и индиректно Марио Драги, председник Европске централне банке.

Шојбле, Реглинг и Рен тврдили су, свако својим речима, да свет, гледајући са стране не види баш најбоље шта је све (позитивно) Европа постигла у борби са дужничком кризом.

Драги је – након јавне препоруке ММФ да Европа оснује банакарску унију што пре, ако може до краја ове године, лаконски поручио да види поступно остварење тог сценарио за ” за око годину дана, вероватно 2014”.

Учесници годишње скупштине Светске банке и ММФ-а у јапанској престоници нису били превише импресионирани најављеним визијамаЕвропљана : о јединственој супервизији 6200 тамошњих банака, могућем издвојеном буџетуеврозоне, новом богатом спасилачком фонду....

„ Све те дивне будуће европске финансијске конструкције делују као чудо. Још само да доживимо да прораде...”, цинично је коментарисао Гвидо Мантега , бразилски министар финансија у Токију.

Како било: поприлично уверен да га остатак света данас„ не разуме баш сасвим” финансијски лабилни нобеловац-миротворац наставиће крајем ове седмице да разрађује детаље плана за ЕМУ 2. –Нову Економску и Монетарну унију Европе

Учесници најновијег 26.Самита лидера ЕУ од избијања дужничке кризе( у касну јесен 2009, у Грчкој) путују у Брисел јавно несложни око профила финансијске али и политичкезаједнице у којој даље желе да живе. „ Грчка излази из еврозоне највероватније за шестмесеци”, лицитира шведски министар финансија Андерс Борг.

„Захтев Шпаније за помоћ новог европског фонда за спас, помогао би у смиривању тржишта”, поручује италијански премијер Марио Монти.

„ Берзе се већ кладе да Европа нема политичке снаге да одржи јединство, борићемо се колико можемо против те агресивне спекулације” наглашава немачка канцеларка Ангела Меркел.

Где све цвета и посустаје евро-оптимизам није данас више једноставно пратити: сигурно је ипак да су Херман Ван Ромпај, председник Европског савета и Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије здушни заговорници даљег зидања „ Нове Европе”.

„Оптимиста нисам. Оптимизам је исувише површна ствар. Али сам уверен да ће Европа у следећа три месеца успети да организује велике и историјске реформе. Ми то морамо постићи не зато што толико волимо Европу, колико зато што алтернативе нема.Наш рад биће оцењиван по ономе што постигнемо до краја 2012. године”, истакао је недавно Херман Ван Ромпај.

Одушевљење даљим стезањем европског загрљаја, изван Брисела, не прераста у заразу.

Сумња у једну стазу европског конвоја наиме, буја од атлантске до егејске обале Европе. „Када бих могао, гласао бих за излазак из Европске уније”, Мајк Гав, британски министар за образовање поверио се ових дана пријатељима, преноси британска штампа.

Превише је детаља живота обичних Европљана које тим пробраних али не и на  изборима изабраних елитиста из Брисела жели да контролише: ЕУ није решење за будућност, верује Гавов сународник и познати евроскептик Најџел Фараџ.

На другом крају Европе, сумња је слична.

„Овде нема будућности: већина сељака у Органију-најсиромашнијем селу Грчке жели овде да остане, али ће млади засигурно масовно отићи” 20.годишњи Хаџи Ариф Седал тврди атинском дневнику „Катимерини”.

У забити пограничног венца Родопи на североистоку најзадуженије чланице еврозоне живот је, кажу, чемеран.

Годишња зарада берача дуванаје око 3000 евра.Флаша пива на киоску 1,20евра. Сат стоног фудбала 50 евроценти.Девојке и жене тамо не улазе у кафиће.

Најбољи ђаци из Органија, све чешће студирају у Истанбулу : студије су тамо, кажу, јевтиније него у 40 километара удаљеном Комотинију.

Машиновође европског конвоја спасавајући евро, испуштају, изгледа из вида задње вагоне ...