Хвата змије по позиву

Ужице – Кад у Ужицу или на Златибору људи примете змију, брзо долази и панику смирује млађани Чајетинац Драгослав Јанковић. Хвата змије рукама, хладнокрвно и хитро, па их односи што даље од насеља, у њихова природна станишта. На стотине их је, каже, до сада ухватио, а ниједну није убио.

Драгослав је у чајетинској општини запослен на пословима заштите животне средине, а уклањање гмизаваца на територији града Ужица и општине Чајетина му је сезонски хонорарни ангажман. Ватрогасци и полиција му прослеђују позиве грађана, каткад га људи зову и директно, да ухвати змију у кући, дворишту, аутомобилу, на улици. Две године то овде успешно ради, а једном је чак и слепе мишеве у неком ужичком поткровљу хватао.

– Десетак змија сам минулог лета на овом подручју ухватио. Лето је било врело, па су их људи углавном виђали око кућа, где има воде, уз бунаре, чесме и корита. Ево ових дана се завршава сезона змијских излазака, опет ће оне напоље кад пролеће гране – казује за наш лист млади змијоловац.

Отровнице и неотровнице хвата рукама.

– Ставим кожне рукавице, не због отрова, већ због непријатног мириса које неке, попут белоушке, испуштају. За хватање треба имати добар рефлекс, а удави (белоушка, смук) бржи су од отровница (поскок, шарка). Немам никакав страх од змија, али разумем туђи. Објашњавам им како да нормално реагују кад их виде, да не падају у несвест, учим их да разликују отровнице од неотровница. И никад ме змија није ујела. Хватам је живу, па стављам у какву канту или кутију и носим ван насеља, пуштам у природу. То је и смисао мог посла, да поштујем и сачувам и људе и животиње – објашњава Драгослав.

Од малих ногу, још у златиборском селу Јабланици, одакле су му родитељи, хватао је змијолике гуштере и змије. Вели да се све оне плаше људи, да не нападају већ се бране. Зато у ходу кроз густу траву, каже, треба труптати, јер змија осећа вибрацију и склања се пре него што је неко нагази.

– Памтим кад сам у једном ужичком насељу дошао по пријави да су људи крај неке старе шупе видели велику змију. Читав сат сам прегледао терен, а онда у грмљу спазио реп једне белоушке и успео да је ухватим. Изненадио сам се да је била дуга 180 цм, мада је познато да у овим крајевима расту до метар и по дужине. Иначе, отровнице (поскок и шарка) избегавају урбане средине, неће у насеља и међу људе. Њих сам виђао по ободима Златибора, једног поскока испред куће у насељу Зова ухватио сам пролетос. А неотровница има и у граду. У Ужицу сам за две године ухватио двадесетак – казује младић који се змија не плаши.

Да је с Драгославом боље и за људе и за змије, потврђује нам градски еколошки инспектор у Ужицу Добросав Јовановић.

– Градска управа нема посебну службу за те намене и раније је била немоћна кад су људи тражили ову врсту помоћи, па смо с Драгославом склопили уговор по коме он уклања змије. Изузетно је вредан, увек долази по позиву, уплашене људе смирује, а змије не убија. Права помоћ у таквим приликама – каже Јовановић.