Превелика потрошња воде

Светски дан вода, који се широм планете обележава откако је 1992. године тако одлучено у Генералној скупштини Уједињених нација, 22. март, данас се трећу годину заредом обележава и у нашој престоници.
Порука овогодишње прославе  "Живети у условима несташице воде", тема о којој се јуче говорило на скупу у Старом двору, заправо представља подсетник да је вода опште наследство које сви треба брижљиво да чувамо.


Том приликом је Милоју Милојевићу, професору Грађевинског факултета у пензији, уручена повеља за дугогодишњи допринос развоју градских вода.

У име Скупштине града, Бојан Станојевић, градски менаџер, подсетио је да су комуналне службе у претходне четири године обновиле више од 200 километара водоводне градске мреже.

– Београд развија стратегију у управљању водама уназад четири године, посебно откако је донесен Генерални урбанистички план који ће бити на снази до 2021. године. Највећи проблем је и даље канализација, поготово због чињенице што 30 одсто градског подручја није покривено мрежом. У наредних 15 година биће решено и болно питање отпадних вода које се због непостојања фабрике за пречишћавање отпадних вода изливају у Дунав – обећао је градски менаџер. Он је додао да ће коначно бити решено и питање градског приобаља, услужних објеката и сплавова на води који ће убудуће морати да поштују европске и светске стандарде.

О оскудици воде која је у непосредној вези са порастом броја становника говорио је Душан Васиљевић, директор сектора за политику животне средине при мисији ОЕБС-а у Србији. Он је казао да, осим климатских промена, на несташицу воде умногоме утиче и урбанизација подручја.

Премда Београд има срећу да лежи на двема рекама, вода се, ипак, често троши ненаменски. Незванични подаци "Београдског водовода" потврђују да чак трећина градске воде не стигне до славина потрошача. У фабрикама воде производи се око 7.000 литара у секунди, што је, кажу надлежни, сасвим довољно. Истина је, међутим, да становници приградских насеља у летњим месецима имају проблема у водоснабдевању, иако у "Водоводу" тврде да је разлог томе нерационална потрошња воде осталих суграђана који у просеку троше више него остали Европљани. Свако домаћинство може да уштеди око 75.000 литара воде годишње, показују истраживања, и то само ако станари одржавају инсталације. Са једне чесме, кап по кап, може годишње да исцури чак 6.000 литара воде. Недопустиво је, сматрају надлежни, да пијаћа вода отиче бесповратно, поготово ако се узме у обзир њен беспрекорни квалитет.

– Тренутно не постоје никакви проблеми у вези са квалитетом градске воде. У свакој од пет фабрика, вода се контролише свакога дана, а у њој никада нису пронађени тешки токсични метали нити органске супстанце. У микробиолошком смислу, коришћење градске воде за пиће никада досад није довело до епидемије у престоници – истакао је Радослав Бабић, руководилац службе санитарне контроле при "Водоводу".

На свечаности у Старом двору приказана су и четири завршна пројекта – филм о Београду у условима великих вода Саве и Дунава у пролеће минуле године, план постављања пловних објеката, увођење географског информационог система у градски водовод и анализа рада водозахвата Макиш на Сави.