Литванци казнили владу

Виљнус – Литванци, огорчени због четворогодишњих мера штедње, прекјуче су на парламентарним изборима подржали опозициону левицу и на тај начин казнили конзервативну владу Абдријуса Кубилијуса, јавиле су светске агенције, а преноси Бета.

Према делимичним резултатима гласања, Радничка партије коју предводи Виктор Успаскич, европосланик и контроверзни бизнисмен руског порекла, добила је подршку 32,45 одсто бирача. Социјалдемократска странка коју води Алгирдас Буткевицијус, бивши министар финансија и саобраћаја, освојила је 19,6 одсто гласова. Конзервативна странка одлазећег премијера Кубилијуса добила је подршку 10,9 одсто бирача.

Опозициона партија деснице Ред и правда добила је 9,35 одсто гласова, Унија сељака и зелених 6,48 одсто, док је странка пољске мањине освојила подршку 6,16 одсто бирача. Пут храбрости, новооснована странка која се бори против злостављања деце, освојио је 5,33 одсто гласова, а Либерали, који су блиски владајућој партији, нису прошли цензус.

Како се предвиђа, Радничка и Социјалдемократска партија би могле, уз подршку још једне странке, да формирају будућу владу.

Други круг избора, предвиђен за 28. октобар, можда ће бити неопходан. На ранијим изборима други круг гласања никада није битно утицао на коначни резултат.

Лидер Радничке партије Успаскич је рекао да је извесна коалиција социјалдемократа, Радничке партије и странке Реда и правде.

Буткевицијус, који је на челу Социјалдемократске странке, деловао је међутим разочарано због првих изборних резултата.

„Тешко је рећи да ли ће две странке (Социјалдемократска и Радничка) моћи да формирају солидну већину. Потребна нам је солидна већина због тога што постоји опасност да за време кризе наша залагања буду кратког даха”, рекао је Буткевицијус за Франс прес.

Истовремено су се прекјуче Литванци масовно изјаснили против изградње нуклеарне електране у земљи на референдуму који нема обавезујући карактер.

Према непотпуним резултатима, 61,57 одсто Литванаца одговорило је са не на питање „да ли сте за изградњу нове нуклеарне електране у Литванији”. За нуклеарку је било њих 34,76 одсто.

У области енергетике, Литванија се углавном ослања на руски гас. Изградња нуклеарне централе заједно са Естонијом и Летонијом, земљи би у том сектору донела независност.

Током 2009, у јеку светске кризе, литванска привреда пала је 14,8 одсто. Због све тежег живота и пада плата, бројни Литванци нашли су решење у емиграцији. У последњих десет година 400.000 људи је напустило земљу чији је број становника пао испод три милиона.

Кроз драконске мере штедње владе привреда је поново почела да расте 2010. Према прогнози министарства финансија БДП ће порасти 2,5 одсто 2012.

Добра макроекономска ситуација ипак изгледа није задовољила становништво, које је тешко погођено великим резовима у јавној потрошњи. Творац те политике, премијер Кубилијус, једна је од најнепопуларнијих особа у земљи.

Опозиционе странке су у предизборној кампањи обећавале да ће повећати минималну плату на 437 евра, увести прогресивни порез на доходак и побољшати односе с Русијом. За социјалдемократе је и увођење евра као валуте приоритет.

Односи с Русијом натегнути су због захтева за репарације за 50 година совјетске окупације и правног поступка против руског „Гаспрома” који, по оцени Виљнуса, сувише високо наплаћује свој гас Литванији.

Буџет за идућу годину, који је припремила одлазећа влада, не пружа много маневарског простора победницима на изборима. Предстоји им и скупа и важна улога, а то је полугодишње председавање ЕУ које Литванија преузима у јулу 2013.