Сјај и беда у "долини тексаса"

Нови Пазар – До пре десетак година Нови Пазар је називан привредним чудом и "долином тексаса", градом вредних и предузимљивих људи пред којим је лепа перспектива. Сада се све чешће помиње као "долина глади", чија је привреда у колапсу. На сваком кораку у Новом Пазару могу се видети контрасти и последице економског и сваког другог раслојавања. Неколико десетина радника код моста на Рашки свакодневно чека: хоће ли их неко узети да тог дана раде за надницу од десет евра, како би им породице сутрадан имале макар за хлеб. Многи остану, а да их нико не узме да тог дана раде. Време прекраћују гледајући колоне скупих аутомобила, који поред њих пролазе.

Црвени крст у Новом Пазару свакодневно припрема по један кувани оброк за око 700 душа. Њих око 300 пријавило се са жељом да се овде макар једном дневно послужи кашиком, али Црвени крст нема новца за више оброка. у граду већ има шест приватних хотела и десетине ресторана у којима се припремају и локални и светски кулинарски специјалитети. Високе цене њихових порција не смета им да добро раде.

Граде се и велелепне приватне куће, прави дворци, који се опремају скупоценим намештајем, италијанским плочицама и ђакузи кадама. Приватни предузимачи граде и стамбене зграде са становима за тржиште, а цена квадратног метра је око 1.000 евра. Скоро свака од преко 20 овдашњих филијала домаћих и страних банака рекламира стамбене кредите. бивши радници пропалих текстилних и обућарских фабрика о њима могу само да сањају. За кредит је потребна сигурна и висока плата, а они од надница једва скрпе и за кирију.

Слободни простор за "смештај" својих породица у близини робне пијаце нашло је неколико десетина ромских фамилија, прогнаних са Космета. Овог пролећа чекају од међународних хуманитарних организација обећане контејнере, како би се иселили из картонских насеља. У току је и конкурс за расподелу десет станова, намењених избеглицама из Босне и Херцеговине и Хрватске, којима је, више од десет година, руинирани мотел на Пазаришту привремена адреса.

Уз сву женску вештину у прикривању сиромаштва, када је гардероба у питању, раслојавање је и ту видљиво. У Новом Пазару је све више бутика и продавница у којима се може купити одећа светски познатих модних марки, али и продавница "за сиромашне" како их овде зову. То су радње где се, по багателним ценама од које стотине динара, може наћи ношена, а очувана одећа, за коју трговци кажу да је "увезена из Немачке".

– Не купује само сиротиња – каже нам продавачица и додаје да се код ње облаче и раднице и службенице и домаћице, чак и неке лекарке.

Нови Пазар је град контраста у много чему. Од грађевина исламске архитектуре поред зграда у европском стилу, полуписмених житеља и доктора наука, који стасавају на два универзитета, жена одевених по традиционалним исламским обичајима или по последњој европској моди, од џамија пуних верника до, такође пуних, ноћних барова.