Судије нерадо изричу затворске казне

Шабац – Од укупно 2.562 пресудe донетe током 2006. године пред окружним и седам општинских судова у Мачванском округу, осуђујућих је било 2.411 или 94,1 одсто. У 85 случајева (3,3 одсто) тужилац је одустао, а 66 окривљених (2,6 одсто) ослобођено је. Ово је резултат вредан хвале, али окружног тужиоца у Шапцу Драгослава Милановића брине блага казнена политика.

По броју општинских тужилаштава и територији коју покрива, Окружно тужилаштво у Шапцу друго је по величини (после Ужица) у унутрашњости у Србије. У 2006. години, у раду је било око 11.000 предмета (5.805 кривичних), од којих 9.163 новозапримљене. Нерешено је остало свега 20 одсто, чиме је остварен један од примарних задатака у току прошле године – повећање ажурности.

– Mожемо бити само номинално задовољни, јер је казнена политика судова блага. У укупном броју осуђујућих пресуда имамо 250 затворских казни, или 10,37 одсто. Новчане казне су изречене у 385 случајева што је непуних 16 одсто, а условне у 1.753 предмета, односно 72,70 одсто. У условним осудама предњаче општински судови у Крупњу и Љубовији, у којима током прошле године није било ни једне затворске казне – каже за "Политику" Драгослав Милановић.

Он истиче да је пред Окружним судом у Шапцу, где се санкционишу најтежа кривична дела, затвор изречен у 50,7 одсто осуђујућих пресуда. У 31,6 одсто случајева биле су новчане казне, а у 18,7 одсто условне осуде. Каже да су затворске казне ближе законском минимуму и сматра да се неоправдано примењује институт нарочито олакшавајућих околности.

– Не умем да објасним да ли се ради о недостатку храбрости судија, или о неусаглашености и некоординацији између Врховног суда, са једне, и окружног и општинских судова, са друге стране, али се примећује тај тренд ублажавања казнене политике. Рецимо, један првостепени судија за држање дроге ослобађа лица када је количина испод грама, сматрајући да се ради о делима малог значаја, иако је законодавац предвидео законску казну. Тужиоцу није проблем да напише жалбу, али се губи време, енергија, новац и обесмишљава целокупан рад – истиче Милановић.

Према његовим речима, условна осуда има сврху код некога коме је то први инцидент у животу и коме ће упозорење уз претњу казном имати ефекта. Међутим, ако се изриче некоме ко се појављује други, трећи, или четврти пут, онда му се шаље порука да ће проћи без адекватне казне. Таква пракса може да остави погрешан утисак да су судије корумпиране.