Кокаинске пречице

Двадесет пет огромних тешких идентичних кофера лако је прошло царинску контролу у Каракасу. Када је авион на лету Мехикане 374 слетео у Мексико, цариници су запленили тону кокаина, по педесет килограма у сваком од кофера. Венецуелански и инострани стручњаци упозоравају да је венецуелански аеродром Маикетија постао одскочна даска за летење колумбијског кокаина на светско тржиште. Рутински порез за сто килограма кокаина је, како се тврди, око три хиљаде долара. Кријумчари га плаћају царинским радницима у Венецуели.

Дојава је у Мексико стигла преко америчких агената, а сваки кофер крио је у дуплом дну по циглу колумбијског кокаина који на тржишту САД има вишеструко вишу цену. Фебруарска заплена рачуна се у једну од највећих у историји наркотрафикантског транзита на међународном аеродрому "Бенито Хуарес" у Мексико Ситију.

Количина колумбијског кокаина, који за руту ка САД и Европи користи пречицу преко Венецуеле, према процени америчке амбасаде у Каракасу, упетостручила се од 2001. године. Венецуела и Колумбија, иначе, деле одувек порозну границу од више од две хиљаде километара. Откако је Вашингтон успоставио блиске везе са колумбијским политичким врхом, усмерио милијарде долара на тамошњу борбу против наркотрафиканата, Венецуела је све примамљивија за кокаински транзит. Смртоносни товар укрцава се без много ризика у лукама и на аеродромима широм земље. Верује се, бар према изворима из Вашингтона, да су власти у Чавесовој Венецуели толерантне према овим товарима, поготово што је у најновијој расподели ова земља остала без пребијеног долара за борбу против наркотрафикантског бизниса.

Непријатељ број један, како венецуеланског председника сматрају у Белој кући, Чавес је  још пре готово две године окончао седамнаестогодишњи антинаркотички уговор са Вашингтоном и забранио венецуеланским службеницима да деле информације или спроводе заједничке операције са својим америчким колегама. Према подацима Стејт департмента, први пут прошле године у Венецуели је опала заплена кокаина за читавих 40 одсто.

На самиту карипских земаља посвећеном борби против наркотрафиканата, Чавесова делегација открила је да ће у борби против "аждаје са хиљаду глава" користити технологију кинеских сателита и нове борбене авионе увезене из Русије. "Наркоси иду тамо где нас нема", каже Џозеф Руди, амерички тужилац из Флориде, који предводи тим стручњака за прогон наркотрафиканата. Није проблем у Чавесу, додаје, већ у томе да се путеви дроге стално мењају и прилагођавају.

Чавесов декрет о забрани сарадње са Американцима прекинуо је везу са четрдесетак венецуеланских агената који су претходно боравили на специјалном курсу у Вирџинији.

Званичници у суседној Колумбији, међутим, тврде да венецуеланске службе имају везу са једним од најозлоглашенијих кокаинских картела и да штите лидера Кали картела Вилмера Варелу. Недавно је Чавес сменио Луиса Корију са челног места у националном антинаркотичком департману, а на његово место ставио војника од поверења Луиса Реверола Тореса.

Антинаркотички стратези откривају да је планом "Колумбија", на који су САД потрошиле од 2000. године више од четири милијарде долара, онемогућен директни ваздушни мост од места производње ка Централној Америци и Мексику. Нови пут спојио је венецуеланске луке и аеродроме са суседним Суринамом, Гвајаном, карипским острвом Хиспаниола, Доминиканском Републиком и Хаитијем. Товар се најчешће преноси малим двомоторцима приватних бизнисмена из којих се избацују седишта за путнике, тако да уместо њих ту стаје и до тоне кокаина.
Хаити и Доминиканска Република позвали су Вашингтон у помоћ да би се спречила ова бизнис слетања. Али у општем хаосу који влада на Хаитију, нико не стиже да контролише  путеве кокаина. Американци би желели да поново успоставе сарадњу са венецуеланским агентима који су знатно стручнији од полицајаца из суседних земаља, али затегнути односи између Буша и Чавеса их спречавају да предузму кораке у том правцу. Дипломатија је за сада изгубила трку пред најездом наркобизниса.