Скупља филозофија него хемија

Студенти државних универзитета у Србији жале се да премало добијају за школарине које плаћају и да су оне превисоке у односу на животни стандард у нашој земљи. Због тога су ових дана у Београду штрајковали академци на архитектури. Буне се и њихове колеге с Филозофског факултета и Факултета ликовних уметности.

– Главни проблем је што не постоје јасни критеријуми за одређивање школарине. Не зна се шта студент плаћа кроз ту "уписнину". Посебно што још додатно плаћа пријаве за испит и уверења о студирању. У овом тренутку школарина на Филозофском факултету је 86.000 динара. А за студије овде није потребно ништа од онога што на вежбама користе студенти техничких и природно-математичких факултета. Ми не учимо из уџбеника, већ користимо литературу. А ни тих књига нема у довољном броју на факултету. Имамо један рачунарски центар који је студентима доступан само на предавањима и вежбама. Ретки су такозвани слободни термини за студенте – казује Јелена Вељић, студент продекан на београдском Филозофском факултету.

Члан Студентског парламента Филозофског факултета Душан Злоколица потврђује Јеленине речи и наглашава да студенти не добијају на факултету ништа сем могућности да слушају предавања.

Школарина на Хемијском факултету износи 60.000 динара. Према речима декана, професора др Живослава Тешића, само хемикалије факултет коштају много више од те суме. Иначе овде има само пет, шест самофинансирајућих академаца.

– Реална школарина би била 3.500 евра по студенту. Овде се изводе разни експерименти у којима се троше хемикалије. Рецимо, литар ацетона стаје 600 динара, а један студент потроши неколико литара тога годишње. Најјефтинија вежба на првој години по студенту стаје 300 динара. За годину дана на те најјефтиније вежбе потроши се 22.500 динара. При томе треба имати на уму да сваки студент понавља вежбу на којој погреши, што поскупљује студије. Вежбе су на трећој и четвртој години од три до четири пута скупље него оне за бруцоше. Има хемикалије чији грам стаје 200-300 евра – прича декан.

На Хемијском факултету, који је савремено опремљен, годишње се упише 170 бруцоша. Поштују се прописани стандарди и нормативи. Групе на предавањима нису веће од 50 студената, а на вежбама је од десет до 25 девојака и младића. На факултету има укупно 300 умрежених рачунара. Постоји рачунарска лабораторија која је отворена за студенте од 10 до 17 часова. И компјутери у наставничким кабинетима су такође доступни студентима. Професор Тешић вели да се школарине за студије хемије на Западу углавном крећу од пет до десет хиљада евра, а да на најбољим високошколским установама у Америци износе и 40.000 долара годишње.

Од управа Фармацеутског, Грађевинског и Архитектонског факултета нисмо успели да сазнамо шта је све уткано у школарину. У деканатима тих факултета су нам објаснили да су декани и продекани – заузети.

На Медицинском факултету школарина је 125.000 динара. На свих шест година укупно има 259 самофинансирајућих академаца. На факултету има и 216 поноваца и они плаћају само 30.000 динара на име школарине.

– Буџетски и самофинансирајући студенти код нас добијају исте услуге. Иду на предавања, вежбе, користе исте лабораторије, кабинете, рачунаре... Имамо десет амфитеатара с видео-бимом. Постоје и рачунарске учионице за вежбе које се раде на компјутеру. Изузетно је скупа настава на претклиничким предметима, због хемикалија. Реновиран је и базен са кадеварима (лешевима). Набављени су и нови микроскопи и на вежбама сваки студент има свој микроскоп – образлаже Јелена Шантић, секретар Медицинског факултета.

Према њеним речима, држава за буџетске студенте даје много више него што износи школарина за самофинансирајуће. Уплаћује новац на време, али не цео износ предвиђен уредбом.

Школарина на Факултету организационих наука износи 110.000 годишње, а студент, према речима продекана професора др Милана Мартића, факултет кошта око 150.000 динара.

– Укупно имамо око 530 самофинансирајућих академаца. Имамо пет рачунарских учионица и укупно сто рачунара. И сваке године набавимо нове рачунаре бар за једну учионицу. Набавили смо и мултимедијалну опрему. У 23 лабораторије студенти раде своје радове. Адаптацију и доградњу зграде смо готово сами исфинансирали, тако да се са почетна 832 квадрата, факултет проширио на 3.600 квадратних метара. Недостаје нам још две хиљаде квадрата како би достигли стандард неопходан за акредитацију. И то ћемо ускоро доградити из сопствених средстава. И плате запослених су од 30 до 40 одсто више од оних које даје Министарство просвете. Министарство за редовног професора даје 40.000, а наш редовни професор месечно добија 60.000 динара. То је битно јер се и на тај начин наставници стимулишу да боље раде – вели продекан.