„Тројка” губи стрпљење са Грцима

Од нашег дописника

Атина – Мучни преговори између Грчке и „тројке” међународних кредитора (ЕУ, Међународни монетарни фонд и Европска централна банка), све више личе на трилер. Касни ноћни разговори, натезање, много бурних реакција, неизвесност, коалициони партнери у влади прете ветом. Представник ММФ-а у „тројци” Пол Томсен три пута у последња два дана прекида разговоре, а сада тражи и директне консултације са извршном директорком ММФ-а Кристин Лагард, јер процењује да су преговори стигли до „мртве тачке”.

Два дана пред самит ЕУ у Бриселу, на коме би требало да се донесе и одлука о „одмрзавању” транше европског кредита од 31,5 милијарди евра, грчка влада и „тројка” још имају нерешена питања. Преговори нису много одмакли, јер обе стране остају на својим позицијама. Коалициони партнери у влади премијера Антониса Самараса не желе да иду преко „црвене линије”, како називају све оне промене пре свега у радном законодавству које ће многе Грче оставити без посла, повећати рецесију и продубити економску кризу.

„Ако ’тројка’ сматра да смо земља трећег света а не ЕУ, ако мисле да ће нација издржати нове притиске, онда прелазе ’црвену линију’. То значи да о таквим спорним питањима нема разговора, поручује лидер социјалистичког Пасока Евангелос Венизелос, док лидер Демократске левице Фотис Кувелис сматра да захтеви експерата „тројке” уништавају права радника и доприносе рецесији и незапослености.

Да би дали позитивну оцену реформи и пакета мера штедње од 13,5 милијарди евра у замену за европски кредит, инспектори ЕУ, ММФ и ЕЦБ траже да се компензација за одлазак у пензију смањи за 50 одсто, да се плате „замрзну” за наредне три године, да минималац буде 586 евра, да се до краја године отпусти 3.000 државних службеника, да се уведе флексибилно радно време у оквиру шестодневне радне недеље и да се спроведу ригорозне мере штедње.

„Грчки народ дао је и учинио све што је могао. И канцеларки (Ангели) Меркел сам рекао да ако желе неке нове мере нека за то нађу неки други народ”, изјавио је грчки председник Каролос Папуљас у сусрету са представницима синдиката, осврћући се при том и на Грке који су новац однели у стране банке, рекавши да је „неприхватљиво да неко у земљи плаћа порез док други износе из земље суме којима купују пола Лондона”.

Иако време измиче, премијер Самарас каже да је оптимиста и да ће Брисел имати разумевања, те да ће бити померени рокови за испуњавање обавеза према кредиторима тако да ће Атини до краја новембра бити додељен кредит. Иако атмосфера међу посланицима у парламенту није нимало повољна нити су ставови јединствени, премијер верује да ће до краја новембра све одлуке бити одобрене у скупштини.

Грци изгледа мисле другачије. Серија штрајкова је већ у току, а у четвртак, 18. октобра, када се у Бриселу решава и грчко питање, два највећа синдиката организују генерални штрајк. Упоредо са вишечасовним прекидом у градском и авио-саобраћају, обуставом рада таксиста, продаваца, лекара, локалних органа власти, на градским улицама биће организовани маршеви протеста против, како кажу организатори, „мера које ће убити душу народа и привреду”.