Клинтонова брани Обаму

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон неочекивано се поставила између свог шефа, председника Барака Обаме и републиканаца који предвођени председничким кандидатом Митом Ромнијем настоје да извуку политичку корист из напада на амерички конзулат у Бенгазију у којем су страдали амбасадор Кристофер Стивенс и још тројица дипломата.

Тај догађај је бацио сенку на дотле готово беспрекорни спољнополитички салдо Беле куће, а као доказ опадања америчке моћи под лидерством Обаме навелико је коришћен у финишу изборне кампање.

„Ја преузимам одговорност”, изјавила је Клинтонова у Перуу, где се налази у званичној посети. „Ја сам државна секретарка са више од 60.000 запослених широм света.”

Републиканске стреле досад одапињане искључиво према Обами, са образложењима да Бела кућа није, упркос захтевима мисије у Либији, амбасадору пружила додатну заштиту, као и због противречних изјава одмах после тог догађаја. Првобитна објашњења су била да се протест због филма који вређа верска осећања муслимана отео контроли и изродио у напад на конзулат, али је та нарација касније замењена тврдњом да је била реч о унапред испланираном терористичком чину.

Више од месец дана од тог догађаја (11. септембра), у оптицају су обе верзије, уз пратећу офанзиву републиканаца у Конгресу, где се безбедносним пропустима бавио и надлежни комитет Представничког дома.

Једна од великих замерки Белој кући јесте да дипломате у Либији нису обезбеђивали маринци, који су готово рутински распоређени у америчким дипломатским представништвима у европским престоницама. Али иако је ово на први поглед необјашњив пропуст, накнадно је указано да задатак маринаца није обезбеђивање дипломата – већ заштита поверљивих дипломатских докумената.

Објашњено је и да САД не могу по нахођењу да у амбасаде постављају припаднике својих оружани снага: за то је по правилу неопходна сагласност сваке земље домаћина, које иначе по Бечкој конвенцији имају и главну одговорност за заштиту страних дипломатских мисија.

У дебати два потпредседничка кандидата, потпредседник Џо Бајден је ривала, конгресмена Пола Рајана, подсетио да су републиканци били ти који су у Конгресу одбили захтев владе да се повећа буџет Стејт департмента за додатно обезбеђење амбасада.

Клинтонова је у изјави у Лими настојала и да овај проблем, изузетно деликатан пре свега у муслиманским земљама, сведе на праву меру. „Ми чинимо све да безбедност буде максимална, али дипломате не могу да свој посао обављају само иза шест метара високих зидова.”

Истрага о инциденту у Бенгазију напредује веома споро, здање конзулата је спаљено, опљачкано и данас напуштено, а због безбедносних проблема и несређених прилика у новој влади Либије, истражни тим ФБИ још није добио могућност да истражне радње обави на лицу места.

Према постојећим индицијама, напад на амбасаду организовала је локална милитантна организације „Ансар ел Шарија”, која наводно има „лабаве везе” са „Ал Каидом исламског Магреба”, али за то још нису прибављени поуздани докази.

Како пише јучерашњи „Њујорк тајмс”, Стејт департмент и Пентагон, у ретком примеру заједничког деловања, убрзавају реализацију пројекта стварања једне елитне јединице либијске армије која би се првенствено користила за брза дејства у ситуацијама сличним оној из Бенгазија: сузбијању исламског екстремизма.

Пројект је прошлог месеца без великог публицитета одобрен у Конгресу, а буџет је формиран тако што је промењена намена своте од осам милиона долара првобитно планирана за  противтерористичке операције у Пакистану.

Око 500 будућих либијских командоса обучаваће амерички специјалци, а Либији је намењено још четити милиона долара за побољшање контроле граница, како би се спречило да оружје које је током револуције опљачкано из арсенала Гадафијеве војске доспе у руке терористичких група у региону.